ZOVA – LEK – SOK


ZOVA – BAZGA –

Sambucus nigra

Biljke Drugi nazivi: baz, baza, bazgovina, crna bazga, cma zova, zova, zovika…

Latinski naziv: sambucus nigra Eng – elder

Opis biljke: zovina ili bazga raste kao grm ili drvo visoko 3 do 10 metara. Na donjem delu stabla kora je svetlosmedja, a u gornjem delu sivo-bela, pomalo izbrazdana i bradavicasta.

Vec u blizini zemlje izbijaju postrane krhke i lako lomljive grane. Drvo okružuje plutasta, bela i veoma lagana srž. Nasuprotni listovi ne-pravilno su perasti s jajastim, zašiljenim, tamnozelenim liskama, koje su po rubu pilasto nazubljene. Cvetovi su sakupljeni u plosnati paštitac, a boja im je bela do žuckasto-bela. Iz cvetova se razvijaju bobe, u pocetku zelene, zatim crveno-smedje i naposletku sjajnocme. Bobe su male i socne.

Cvetovi su jakog i veoma ugodnog mirisa, koji u suvom stanju postaju blaži. Ukus cvetova je gorkast i aromatican.

Sirove bobe (plodovi) imaju neprijatan ukus, dok su pripremljeni kao kompot ukusni. … ,

Stanište: raste na rubovima šuma i osuncanim šumskim krcevinama. na zapuštenim mestima i u blizini naselja. . Lekoviti deo biljke: mladi izboji i mladi listovi sabiru se u prolece, cvetovi za vreme cvatnje, plodovi nakon dozrevanja, a kora od od februara do novembra. ..

Upotrebljivi delovi: Cvetovi,

plodovi

i kora.

Sakupljanje: Cvetovi se beru u maju-junu, kada su potpuno
formirani. Seče se cela cvast, suši se u senci ili na suncu, pokrivena
hartijom, a zatim se cvetovi otresu i proseju u situ. Čuvaju
se u sanducima obloženim hartijom i daleko od vlage. Plodovi se
beru zreli, u septembru-oktobru i suše se u zagrejanim prostorijama.
Sušenje se može obaviti i u pećnici. Kora se skida u septembru-
oktobru.

Aktivna svojstva: Plodovi: glikozid, sambunogrozid, kalijumnitrat
u velikim količinama, karotin, jabučna kiselina, limunska
kiselina, taninska kiselina, pigment sambukozid. Cvet: esencijal-
no ulje, terpen, sluzaste materije, tanin, kalijum-nitrat, holin,
glukozid. Kora: tanin, valerijanska kiselina.

Farmakološko dejstvo: Diuretik (pospešuje mokrenje), sudorifik
(izaziva znojenje), antireumatizmatik (ublažava reumatske
bolove), laksativ (podstiče pražnjenje creva), emoliens (sredstvo
za umekšavanje), antiinflamator (protiv zapaljenja), galaktogen
(sredstvo koje pomaže stvaranje mleka), behik (smiruje kašalj).

Terapijske indikacije: Edem (otok), ascites (trbušna vodena
bolest), hronični nefritis (hronična upala bubrega), litijaza (ka –
men u mokraćnoj bešici), cistitis (upala mokraćne bešike), kos –
tobolja, reumatizam, konstipacija (zatvor), konjunktivitis (upala
sluzokože oka), blefaritis (upala očnih kapaka), čmičak, ekcem,
urtikarija (koprivnjača), furunkul (čir), bronhitis (upala bronhija
– dušnica), astma, rubeole (ospice), šarlah, grip.

Način upotrebe:
Infuzija: 1 kašika cvetova treba da odstoji u 250 ml vrele
vode 3 minuta. Piti 3 šolje čaja dnevno, zaslađene medom, uvek
posle jela kod bronhitisa, rubeola, šarlaha, reumatizma, kostobolje.
Spolja:
Rastvor za ispiranje kod očnih infekcija, a u slučaju rinitisa
(upale nosne sluznice, kijavice) – za inhalaciju. Pripremanje: 50
g cveta kuvati 3 minuta u 1 litar vode, zatim ostaviti da odstoji 10
minuta i procediti.
Sok, dobijen od 20 g plodova, zaslađen jednom kašikom
me da, preporučuje se kao laksativ. Pije se ujutru, u mlakom stanju.
Kora sadrži supstance koje imaju laksativno i diuretično
dej stvo. U terapeutske svrhe se priprema u obliku dekokta:
kuvati koru (2 šake) u 1 litar vode dok tečnost upola ne ispari.
Ostatak se pije 3 puta dnevno: ujutru, u podne i uveče. Ujutru se
pije odvojeno na prazan stomak. Uspešno deluje kod hidropsije
(vodena bolest), zadržavanja mokraće, nefritisa sa edemima
(upa le bubrega praćene otocima), kolika (bubrežnih napada),
re umatizma, kostobolje.

MOJA ISKUSTVA

Lekovitost zove

Čaj od cveta zove podstiče znojenje i izlučivanje bronhijalnih žlezda.
Koristi se za lečenje bronhitisa, kašlja, gornjih respiratornih infekcija, povišene telesne temperature, nesanice, blago regulisanje stolice, čišcenje krvi, umirenje trbušnih grčeva i crevnih kolika, za apetit i poboljšanje cirkulacije krvi.

Čaj od zove

Čaj od zove pripremamo tako što 2-3 kašičice osušenih cvetova prelijemo proključalom vodom. Pije se tri puta na dan po jedna ili dve šolje vrućeg čaja, u koji dodajemo med samo u slučaju kašlja.

Za prekomernu telesnu masu: staviti 2 do 5 g cveta (1-3 kašičice) u šolju ključačle vode. Ostaviti da odstoji 5-10 minuta. Piti pet šolja na dan.

Grip: 3 g cveta zove zajedno sa 3 g cveta lipe staviti u šolju ključale vode. Ostaviti da vri dok pola smese ne uvri. Piti tri puta na dan, prvu šolju ujutru na prazan stomak.

Čajna mešavina za bolesnike koji se slabo znoje:

cvet zove ………. 35g,
cvet lipe ………… 35g,
cvet kamilice ….. 30g.

Dve kašičice mešavine preliti proključalom vodom i popiti odjednom dve šolje vrućeg čaja.

Laringitis, faringitis,stomatitis:
DEKOKT: stavite 50g cveta u 1 l ključale vode. Ostaviti da vri 5 minuta i pustiti da odstoji dok tečnost ne postane mlaka. Ispirati usta najviše šest puta na dan, naročito posle obroka.

Neželjena dejstva

Nezreli plodovi, listovi i kora kod osetljivih osoba može izazvati mučninu, povraćanje, prolive, groznicu, vrtoglavicu i grčeve. Bolesnici sa slabim srcem moraju biti oprezni sa terapijama za izazivanje znojenja.

Ovo su moja lična iskustva, isprobana na mojim članovima dmaćinstva, prvenstveno na deci od rođenja. ( do 15. godine ni jedno nije išlo kod lekara, i tada zbog sistematskog za školu ) zdravi su i dan danas !

Sirup od zove :

Ovo je osnovna mera , a sve povećavate sa količinom cveta.

Potopite 10 cveta u 1l vode i 1 limontus, to odstoji 24 sata.

Nakon 24 sata, procedite i na 1l sirupa dodate 1kg. šećera

i dobro umešate da se šecer rastopi, a na 10l sirupa 1 konzervans.

Kada ste dobili homogenu masu, sipate u oprane boce,

zatvorite i čuvate na hladnom i tamnom mestu!

Sirup pravim 30 godina, uvek ga ima u zalihama, čak ako ostoji par godina dobija i bolje svojstvo, bude gust i pitak kao mleko🙂

Zovino vino
Sastojci: 7l vode, 2kg šećera, 3l probranih bazginih boba, 2-3 dg kvasca
Priprema: Vodu ulijemo u dovoljno velik emajlirani lonac, dodamo šećer i prokuvamo. Ohladimo i dodamo brižljivo oprane, probrane bobice zove, bez peteljki. Ponovno ugrejemo malo ispod tačke ključanja, odmaknemo s vatre, pokrijemo, ohladimo i dodamo izmrvljeni kvasac. Dobro promešamo da se kvasac ravnomerno otopi. Napunimo 1 ili 2 staklene posude, zatvorimo i kroz zatvarač provučemo cev, kroz koju će izlaziti ugljen-dioksid. Zatvarač i cev treba da dobro zatvore staklenu posudu. U pregibu cevi uvek treba da bude voda koja će sprečavati prodiranje bakterija. Cev pokrijemo gazom. Vrenje će se najbolje odvijati na temperaturi od 20 °C. Ako je hladno ili prevruće, umesto vina nastaće sirće.
U početku je vrenje vrlo burno, ali se ubrzo smiri. Nakon 8-10 nedelja, kad se vino izbistri, pažljivo ga pretočimo, ulijemo u boce, zatvorimo i čuvamo do upotrebe.

Upozorenje
Sirova je zova otrovna, zato je ne upotrebljavajte u tom obliku. Ne sme se koristiti cvet biljke koja raste u gradu ili u blizini puta, jer apsorbuje olovo iz izduvnih gasova automobila.

Toliko od mene, ako ime nako sok od bobica zova, ali da ga je isprobao lično neka ga prosledi !

Pozdravlja vas vaša tetka Saveta🙂

Коментари на: "ZOVA – LEK – SOK" (1)

  1. Zova je sok iz moje mladosti…. ove godine je dobro rodila…. ali sok više ne pravimo…
    Još je Kneipp rekao „gde u dvorištu vidim zovu da raste, ja znam da u toj kući nema bolesti“.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

%d bloggers like this: