Uzmi život u svoje ruke, sad ovog trenutka!


…Jedna poznata mudrost kaže: Život je ono što ti se dešava, dok ti praviš planove za život.

Događa li ti se često da gledaš kroz prozor, da pratiš apatičnim pogledom kapi kiše kako se razlijevaju po staklu i da misliš da je svijet jedno beskrajno dosadno mjesto za Život?

Budiš se ujutru i potajno proviruješ kroz prozor, sa nadom, da će sunce toga dana konačno zasijati silnije nego obično.

A ono te samo zaslijepljuje svojim zrakama, i čak ti se čini da ti se ruga.
Šteta, reći ćeš. Jer očigledno da se ni taj dan ne razlikuje bitno od prethodnog.

I nastavljaš da čekaš…Da prođe i taj dan, i ta sedmica, taj mjesec, ta godina…

Sve dok odjednom ne osjetiš da ti Život odlazi u nepovrat, a ti još uvijek stojiš tu i čekaš pravi trenutak da počneš da uživaš u njemu i da ga proživiš u potpunosti.

I shvataš, kako neprimjetno, nekako nesvjesno, kao po nekoj navici stojiš i čekaš da sve prođe, što ti daje osjećaj beskrajnog razočarenja i umora.

Pitaš se, kada će konačno da krene tvoj ‘Pravi život’?! Oni prekrasni, nezaboravni trenuci, zbog kojih je vrijedilo progutati sve suze i uvrede, svu tu nakupljenu gorčinu i onda samouvjereno pogledati prema naprijed.

Kao da si već zaboravio izvorni cilj i jednostavno samo čekaš. Po navici. Čekaš ‘nešto’. Zaboravljajući pritom, šta zaista želiš i šta je zaista važno za tebe.

Nećeš moći razumjeti, da dok čekaš da se desi nešto ‘veliko, interesantno, važno’, ti ustvari propuštaš stvarnu ljepotu oko sebe! Propuštaš suštinu!

Propuštaš male stvari, koje ti ispunjavaju dane. Dok tako stojiš i očekuješ da se dogodi nešto veliko, da bi bio srećan: propuštaš, osmijehe i poglede; propuštaš izlaske i zalaske sunca; propuštaš ljubav i emocije…

Propuštaš sadašnjost stremeći da dočekaš budućnost. Propuštaš ‘Danas’, jer se nadaš da ćeš početi živjeti ‘Sutra’.

Dok gledaš kroz prozor i pratiš pogledom kapi kiše kako se razlijevaju po prozoru; dok stojiš tamo udubljen u misli, apatično čekajući da bljesnu sunčevi zraci, životni časovnik nastavlja tiho, ali neumitno da odbrojava tvoje izgubljene minute.

Polako, ali dosljedno i nepovratno iščezava tvoj Život pretvarajući se u prošlost. Tvoju prošlost. I bez da uopšte osjetiš kako se to moglo desiti, jednoga dana ćeš sa užasom ustanoviti da je tvoj Život prošao, a da nisi ni stigao da uživaš u njemu.

***

I zato: ne čekaj da dođe takav dan, stvori drugačiji dan. Zaustavi kišu, rastjeraj oblake i načini svoje sopstveno sunce. Prestani da čekaš. Napravi nešto od svoga Života. Budi kovač svoje sreće. Ne čekaj da sreća dođe po tebe. Sprijatelji se sa časovnikom Života. Uzmi ga samouvjereno u ruke i postani gospodar svoga Života. Živi Život! Živi ga danas! Živi ga sada! Živi ga u ovom trenutku!

Ljubi vas , tetka Sveta🙂

Коментари на: "Uzmi život u svoje ruke, sad ovog trenutka!" (2)

  1. Mija Milojkovic рече:

    Jedite bre govna majku vam nenormalnu bubuljicarsku ili slicnu sa time vise „cveće i drveće, mir i ljubav“. Jebalo vas uzimanje zivota u svoje ruke. Serete samo po ljudima i vredjate sve koji nisu bili te srece da im se dese zivotne okolnosti kao vama pa nisu nista ni mogli da iskoriste, mamu vam zadriglu jebem u picku mrtvu. Na vasem primeru se dokazuje ona da „sit gladnom ne veruje“ , picka li vam krvava materina lažovska, prodavci magle. Uzmite vi moj kurac u svoje ruke pa ga dudlajte dok vam ne pusti sok, i uzmite malo moju bulju u svoja usta pa je sisajte dok ne dobijete hranu. To je za vas, bando lažovska. Samo lažete tu ljude. Mame im kuvaju kafe i pere usranje gaće, a tate im plaćaju račune, oni će drugima savete da daju i po drugima da seru samo da bi se oni sami sebi divili kakve su velicine. Morem jebem li vam majku bolesnu, mars u picku materinu vise. Smarači. Mrš!

    • E pa ovako🙂 Hvala na komentaru🙂 Prvo ne mogu majka da ti budem ali tu negde, jer prepostavljam da ovo `73 u mejlu ti je godište! Sramota je da tim rečnikom se obraćaš bilo kome, a kamoli osobi o kojoj ne znaš ništa! Ne znaš da sam radila od osnovne škole, i da radim i dan danas! Da sam sama se škovlovala i završila fakultet. Da sam pregurala kancer pnkreasa, da se i danas borim sa strujama života, da sam bankrotirala, ležala na psihijatriji od posledice tog života, ALI NISAM KUKAVICA KOJA PSUJE DRUGE KOJI SU USPELI DA PREBRODE ŽIVOTNE NEDAĆE, KOJI NE DOZVOLJAVAJU DA IM OSMEH SIĐE SA LICA! Niko tebi nije kriv ako nisi uspeo, do tebe samoga je! Živiš život onako kako si ti želeo i kako si ga ti sam postavio. Meni je život podelio drugačije karte, ali ja nisam prihvatila već se borim i igram po mojim pravilima. Sramota je da ovaj rečnik koristiš, ipak ovaj blog koji je posećen ( predko 180000 pregleda za dve godine) govori o tome da ga ljudi čitaju, među njima su i mladi i oni koji nisu KUAKVICE i koji žele da promene svoj život !Tebi se lično obraćam zato što si ti pisao na mom blogu ali „Pre nego što počneš suditi o meni i mom životu, obuj moje cipele i idi mojim putem! Prođi ulice, brda i doline! Oseti bol i srecu! Prođi godine kroz koje ja prolazim,padni preko svakog kamena koji se meni nasao na put! Ustani uvek ponovo i idi istim putem, kao što ja radim….I tek onda možeš suditi!!!!“
      Želim samo da ti kažem sa takvim stavom nećeš daleko dogurati, tolika mržnja i nezadovoljstva napraviće ti nešto loše po organizmu, ali na tebi je to je tvoj život ! Ljubi tebe tetka Saveta i želi svako dobro, i misli pozitivno to je mnogo, mnogo bolje🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

%d bloggers like this: