Nikada se ne hrvajte sa svinjom jer ćete oboje završiti prljavi, ali svinja će u tome uživati.
Čarls Munger
Zavist je želja za uništavanjem vrednosti koje su stvorile ili stekle druge osobe. Ona se javlja jer vrednosti drugih ljudi otkrivaju greške i nesposobnost zavidne osobe.
To uništava njeno samopoštovanje. Zavidna osoba želi uništiti tuđe vrednosti, ali zapravo uništava svoj život. Ljudi koji razviju zavist čine to na svoju štetu jer time na kraju sami sebi nanose zlo i donose nesreću.
Glavni uzroci zavisti su neiskrenost prema samom sebi i lenjost.
Iz straha i zlobnosti, zavidnici moraju napadati vrednosti stečene od strane drugih osoba. Tuđe materijalne i nematerijalne vrednosti čine zavidnu osobu svesnom vlastite neuspešnosti. One otkrivaju šta zavidnoj osobi nedostaje i čine je svesnom njene vlastite nesposobnosti da živi srećan život. Kao rezultat toga, zavidna osoba mrzi uspešne osobe iako zapravo želi biti poput njih.
Savet je jednostavan: koncetrišite se na sebe i neka vas previše ne zamaraju uspesi ili imovina drugih ljudi
Svaki čovek, ma koliko dobar bio, tokom života sakupi određenu količinu neprijatelja. Toga se ne treba stideti. Iako će mnogi teško prihvatiti savet da oproste svojim neprijateljima, najbolje je rješenje jednostavno zaboraviti na njih. Pravu osvetu možete ostvariti jedino ne dopustivši svojim neprijateljima da budu uzrokom vašeg samouništenja.
Želite li znati koja je najbolja osveta?
Tetka Saveta 
Draga tetka-Saveta, šta misliš, može li se vaspitavanjem i ličnim primerom učitelja i roditelja umanjiti količina zavisti i broj onih koji zavide drugima? Konkretno mislim da jedna veoma rasprostranjena rečenica („Vidi kako je onaj bata dobar!“) i nezdravo takmičenje koje se podstiče među decom i odraslima i izaziva prvo zavist, pa onda i agresivnost. Ako neko ima 5-6 hiljada evra platu ovde kod nas, bez obzira što je moralna nula, čovek požali što i sam nema te pare, a time i moć da nešto (lakše i brže) promeni (ali na bolje!). To je doduše druga tema…
Drago moj, ako sam ukpirala zoves se Slobodan, dragomi je sto te vidim ovde prvo, a drugo u mom profilu lepo pise da sve sto pisem pisem iz licnog iskustva, a ako nesto bas ne znam ( normalno da ima i toga ) pitam strucjake( vise njih) za tu oblast!Moja dece su velika (29 i 26 ) slovima nikada nisam decu uporedjivala sa drugima, posebno kada dodju u iz skole kazu svi su tako uradili ili Marko je dobio isto slabu itd.
Moja recenica je bila tada i danas „Mene ne interesuju oni, vec ti ili vi, interesujme vasi rezultati“, kada ovo kazem ne mislim samo na skolu vec na sve oblasti i verujte da je to urodilo plodom, danas su mi zahvalni na tome. Imala sam firmu i 27 stalno zaposljenih, nagazila sam na „minu“ i bankrotirala, sa minusom od beskonacne cifre ( sada nemam nista u bukvalu -sreca mi je sto su mi deca zdrva fizicki i umno), sudim se sa drzavom za nesto sto nisam kriva, ali to u ovoj drzavi nema veze.
Sta sam zelela reci, i ako se nisam eksponirala, vec sam svakog pomagala bilo je mnogo ljudi koji su se veselili mom padu ( Ima ona prica ako nekom pricas svoju pricu 90% te nece slusati, a onih 10% ce uzivati u tome sto ti je lose )To ko ne oseti na svojoj kozi ne moze da prica, a ne zelim niko nikada da prodje kroz to makoliko me mrzeo!
Elem sad sam se oporavila i fizicki i umno, polako se penjem uz lestvicu uspeha, na mom licu je osmeh i to je ono sto ljude jos vise cini nesrecnim, ali stavrno ne znam da opisem taj fenomen -Neka komsiji crkne krav nema veze sto ja nemam koris, on ima stetu!
I to sto neko ima toliku platu mene ne pogadja, ja radim da imam toliko da zadovoljim svoje potrebe ( e sada kolike su one to od svakog od nas zavisi, sto ce mi 5-600 evra, definitivno nisu zaradjene na iaspravan nacin, treba mi losa karma ili da se plasim da mi neko ne pobije decu!
Imas ovde tekstove kako da dodjes do svojih snova, kako da te svoje snove rasporedis i da budes sretan, a decu samo da vaspitavas da gledju sebe i da svojim radom postignu nesto i to nesto da rasporede! ZNAM da je tesko, jer ni meni nije bilo lako, ali prica , posvecenost deci pr. dodjem sa puta u zoru, a ono me ceka da prica samnom, nema veze sto sam „mrtva“ odvajam vreme i pricam, sve ostavljam i pricam,pricam razgovaram ( e dao si mi dobar slagor za post na blogu, pisacu o tome )verujmi da urodi plodom! JA SE NE SVETIM TIME STO KRECEM KA USPEHU, ALI TAKO ISPADA KADA ONI GLEDAJU, pa ko im je to dusevan hrana da gledju moj pad, eto im malo i zacina sa mojim uspehom! I opet sam tu da im pomognem, i ako znam da mi nisu dali ruku da izadjem iz ambisa, makar lepom recju! Ali neka oni razmislaju o svojoj karmi , zasto bih ja ! Jesam se malo raspisala, ali ti si mi prvi od jutros za pricu 🙂 a otvorio si mi temu o kojoj bih mogla da pricam danima, izvini na duzini tekasta, nadam se da smo se razumeli 🙂
Vidim sad da imaš puno toga što i ja mislim – svratiću opet koji put 🙂
😉
U poslednje vreme je pun internet ovakvih tekstova o tome kako je najbolja osveta ziveti dobro, narocito na stranim sajtovima, a sad poceli i domaci mislioci o tome, i kako ti tekstovi polako sve vise pocinju da mi idu na ganglije, evo ja cu da pitam ovde.
OK, hajde vi meni doktori i filozofi objasnite kako ja da zivim dobro i to da bude moja najbolja „osveta“ , a evo koji je moj slucaj. Posle 20 godina zajednickog zivota i 14 godina braka mene je pre nekoliko godina ostavila zena, inace poslednjih 12 godina neuropsihijatrijski bolesnik. Bez reci mi ostavila dete koje sad ima 16 godina, i sad joj je glavna preokupacija (pored toga sto vise ne ide kod lekara na kontrole i sama sebi dozira lekove) kako da ona nabavi papire o razvodu, koji ona izgleda shvata kao blanko propusnicu za kako ona to zove „da ne budemo sami“ Takodje povremeno i meni predlaze „da ne budem sam“ , a na pitanje kako da ja to izvedem kad zivim sa detetom, kad bi mi i bilo do toga, njen predlog je da „ne budem sam“ kad je dete u skoli. I jos mi predlaze da ce ona da mi nadje nekoga sa kim „ne bih bio sam“ ako ja necu. Znaci, velicanstvene zaumnosti par ekselans. Ali pazite, ovako na prvi pogled ko ne zna nista o tome sto je ona bolesna od jednog oblika bipolarnog poremecaja ne bi ni primetio da je to neka druga osoba u odnosu na onu koja je bila pre bolesti, osim sto bi mozda primetio da je malo ne drzi mesto i malo skace sa teme na temu i tako to.
Ona povremeno ima neke jednostavne poslove i tako zaradjuje, inace zive od penzije njene majke. Naravno uopste ne ucestvuje nista oko deteta, ni finansijski, sto joj niko i ne trazi, za sada, ni nikako, osim sto ga povremeno pozove da prosetaju ili da sednu u kafic i tako to i povremeno svrati tu kod nas na kratko. Ali zato godinama odmaze tako sto uporno odbija da sredimo neku papirologiju koaj se odnosi na sve nas pa i na dete, a prilicno je vazna, misleci da ce tako da me navede da sto pre potpisem njoj razvod, tj „carte blanche“ za da „ne bude sama“ kako ona to izgleda shvata, jer izgleda bez toga jos uvek ima malo… ne znam cega, ali eto to joj nesto znaci, pa bez tog papira izgleda jos nije pocela „da ne bude sama“ , sto ja stvarno ne mogu sigurno da tvrdim, mada me vise nije ni briga, ali ako se i „druzi“ , bar bez tog papira „nije sama“ javno, pa dete to ne gleda. To je samo ukratko, a ima toga jos. I samo napomena, nisam ja nikakav tradicionalista i konzervativac, naprotiv, moji metodi za vaspitanje deteta su oni iz skole Samerhil.
I hajde sad, zivite vi dobro u toj situaciji. Hajde neka vam pomognu svi psihoterapeuti ovoga sveta, kad bi vase realno a ne umisljeno stanje bilo da je pred vama jos minimum 10 godina obaveza dok se dete ne iskoluje, sto ce verovatno biti i vise dok skroz ne ode, ako uopste ode, a to mozda nece biti u mogucnosti zbog situacije, tranzicije itd, dok se Ana Karenjina bavi velicanstvenom mislju koja je presudna za buducnost univerzuma – kako da ona „ne bude sama“.
Da cujemo, bas me zanima, i hvala unapred
Da, zaboravio sam. Nije ta njena bolest nesto sto je dijagnostifikovano tek tako olako, kako moze da deluje iz ovoga sto sam napisao, pa je sad to nesto blago a ja uvelicavam, nego je kad se prvi put to pojavilo, bila je na tri meseca hospitalizovana u zavodu za mentalno zdravlje jer je imala halucinacije itd. Dobro, tada niko od nas iz okruzenja nije umeo da prepozna rane simptome dok nije doslo do halucinacija, a posle se to stanje vracalo jos nekoliko puta, samo sto smo rano uvidjali da ce se ponoviti pa smo na vreme isli na kontrolu da se pojaca terapija. Sad se oko cetiri godine prilicno drzi pod kontrolom pomocu novih lekova koji su se pojavili u medjuvremenu, ali je zato doslo do ove situacije.
Hvala na trudu sto citate ovo i pozdrav
Ovo sto cu ti reci , ne govorim iz ljutnje, vec samo da ti otvorim oci, prvo „Prije nego što počneš suditi o meni i mom životu, obuj moje cipele i idi mojim putem!…Prodji ulice, brda i doline!…Osjeti bol i sreću!….Prodji godine kroz koje ja prolazim, padni preko svakog kamena koji se meni nasao na putu! Ustani uvijek ponovno i idi istim putem, kao što i ja radim…I tek onda možeš suditi!“
Drogo, dijagnoza bipolarni poremecej je sirok spektar, jer sam to izucavala zbog sebe, od 2005 godine sam se sama prijavila na lecenje, dijagnoza f32.2, 32.3 32.1 i f 60, tako da o tome toliko.Hospitovalizovana tri puta, ali p[osle toga sam radila na sebi imala podrsku dece i sada ih imam iz pepela se izdigla i krenula dalje.Da bas ovakve stavri, kao i Silva metod su ono sto me je podiglo, vera, zelja i rad . Ja nisam od onih koji se predaju, ali to opet zavisi od mentalnog sklopa. Ja zivim od svog licnog rada, posle teskog bankrota, a godinam sam zvela od hleba i caja, kacamka , jer nisam imala para, ali se nisam predavala. Ne kazem da nisam imala padova, ali sam ustajala i isla dalje., opet kazem od mentalnog sklopa i ljudi koji zele da ti pomognu. Na ovom blogu ima clanak „II kako doneti odluku i ostvariti , je reper koji me je vodio kroz zivot. Vasoj supruzi ocigledno da nije imao ko lepo da pridje, pocev od doktora, pa na dalje. Nema ljutnje, nikom nije lako sa tim bolesnicima,raspolozenje mi se menjalo u sat par puta, a da ne pricam u toku dana, nedelja, meseci) ali ako su i oni svesni te situacije mogu da pomognu sebi radom na sebi, jacanjem samopouzdanja i ostalog. Ja nisam filozof, vec osoba od krvi i mesa koja je svasta pregurala preko ledja , ali nedozvoljavam da padnem, jer sebi taj luksuz ne mogu da dozvolim. Ne zelim da moja dece me se srame i da moj muz me ostavi zbog toga, ( mada nije iskljuceno da necu ja njega zbog toga sto mi nije pomogao kada je trebalo) , ja sam hranitelj porodice, radim ravno sedam poslovova. Jos jednom naglasavam, da mi nije ovakvih tekstova, koje kacim oko kompa kao reperne tacke da me podignu, a sad cu ibaciti jos jedan post, sa pesmom koja me je vodila kroz zivot, ali ko je razume shvatice sta ona kaze. Tako ne zanemaruj metode koje su isprobane, vec ako ti je uopste stalo do supruge, podstaknije da cita takve stvari, da jaca samopouzdanje, jos jednom kazem zavisi od stepena obrazovanja da razume i prepozna reci, a ko ne moze naci osobu koja ce joj to prevesti na narodskiki jezik.Ne zameram ti na pisanju jer iz tebe govori ocajnik, koji ne zna gde ce, pa ti predlazem gore navedeni tekst, i prethodne na tu temu da procitas i uvedes svoj zivot u red, mozes samo ako hoces.Veliko pozdrav od tetka Savete, ako ti treba pomoc, imas na profilu mejl, pusti poruku!
Sve je to tacno ali nije dovoljno. Ja od kad je ona otisla ne da zivim dobro, nego zivim bolje. Idem sa detetom na letovanja, vezbam vise, radim ono sto volim a da me niko ne gleda popreko zbog necega od tih svari koje volim da radim, i tako dalje. Ali sve to nije dovoljno. Sve je to dzabe kad nema sa kime da se podeli, pri cemu ne mislim na prijatelje nego na partnera, i to stanje ne moze da se promeni.
Ja se izvinjavam jer nisam imao nameru da „mracim“ , nego samo kazem da ni ovakvi gej – hipi tekstovi ponekad nemaju veze sa stvarnim svetom. U stvari gotovo nikad, kad su ozbiljne stvari u pitanju, kao sto se vidi na ovom primeru.
U svakom slucaju hvala na odgovoru, pozdrav i sve najbolje
Lepo ja kazem treba mentalni sklop i otvoren um da ovo shavti, ali svi imaju izbora da budu pesimisti ili optimisti. A ti si na ova nacin pokazao da si pesimista koji ne zeli da promeni svoj zivot, jer da si suprotno, pokusao bi da primenis predlozen ti tekst, pa tek za mesec dan da mi kazes da li ide na bolje ili ne. A sramaota je da toj jadnoj zeni nema ko da pomogne i pokaze put!!! A zasto je dosla u takvo stanje i to bi trebalo mnogi da stave prst na celo , od njene porodice, pa od porodice u kojoj je usla. Sto se o njoj nije brionula na vreme, ali opet kazem vazan je mentalni sklop ljudi! Pozz I svako dobro, a njoj jadnoj neka je Bog na pomoc, kada nema ko drugi da joj pomogne!
Nije to pesimizam, nego je realizam uber ales. A i ne razumemo se. Meni je sad kako sam vec napisao u neku ruku bolje nego ranije. Ne moram da brinem ni o kome osim o detetu, koje vise i nije bas dete, a to sam i tako uglavnom ja radio u poslednjih 12 godina. Radim sta mi se svidja bez da me neko gleda popreko, bas me briga. Sam uredjujem svoje vreme bez da ukalkulisem tu tudje vreme. Kad kupujem neki predmet, na primer „bacam pare“ na kolekcionarske gramofonske ploce sad u 21 veku, ne moram da mislim da li ce jos nekome to da se svidja. I tako dalje. To sto se tice toga, a ona kljucna stvar zbog koje na nekim drugim planovima nece da se promeni stanje je zato sto ja uopste ne zelim sad da trazim drugog partnera za zivot.
Zasto, pa mozda sam kao labud – vezujem se za partnera dozivotno. Da nije bilo nje nikad se ne bih ni zenio niti bi imao decu. To je bio plan. Onda se pojavila ona. Ali posto nje vise nema, jer ta osoba koja je ona bila pre bolesti vise ne postoji, ova osoba koja je ona sad nece da se vrati ovde sto je fakat, a meni je sad malo kasno da trazim drugog partnera. Iskreno, tetke mojih godina i tu okolo mi se uopste ne svidjaju kao novi likovi u mom zivotu. Zasto, evo zasto. Ako su baba devojke sigurno nesto nije u redu sa njima na planu samopouzdanja i tako toga, a nemam ja kad da „lecim“ decenije necijih prevelikih ocekivanja. Ako su razvedene, to je ostecena roba, emotivno, a ja sam dovoljno emotivno ostecen bez jos jednog takvog pored mene. Mladje me vide kao nekog čiču, sto i jesam za njih. To je analiza na osnovu cinjenica a ne na osnovu lepih zelja. Eto prihvatio sam sta ne mogu da promenim, i poznajem sebe pa necu da se zavaravam iluzijama. To je zrelo i zdravo i ne vidim u cemu je sad problem? Sad pa ni to ne valja. Pa dobro, svetu se ne moze ugoditi.
Onda, mozda neki i mogu da se bave proganjanjem osobe koja ne zeli da joj neka druga odredjena osoba pomaze, pa da je mesecima ubedjuju na silu da prihvati pomoc bas od te nezeljene osobe. Ja za takve neozbiljne stvari nemam vremena. Moram da zivim bolje, kako me savetuje ovaj uvodni tekst.
Ovo na kraju je tipicno. Da li mi se samo cini, ili sam to isto vec cuo od nekoga, i to previse puta? Ma ne cini mi se. Znaci, krive su porodice sto je neko dobio na primer secernu bolest. Bipolarni poremecaj je isto bolest kao sto je to secerna bolest. To su neki novi momenti u medicini, ali dobro, vazno da je krivac nadjen. Pretpostavimo da ste u pravu. Znate kako, ono sto vas ne ubije to vas ojaca. Evo ovaj slucaj. U stvari spolja gledano ona sad ima vise samopouzdanja, stalno donosi neke vazne odluke, malo vise pazi na svoj izgled, oblaci se onako kako ranije nikad nije htela kad sam hteo da joj kupim neku malo „atraktivniju“ garderobu, mislim dok je bila zdrava jos pre nego sto smo dobili dete i to. Naravno, to je tako samo spolja gledano, a u sustini je ovo sad samo drugi oblik manifestovanja pomanjkanja samopouzdanja, ali dobro, ona smatra da joj je sad bolje i da je sad jaca, pa neka je. Sto znaci da bi u stvari trebalo da bude zahvalna tim zlim porodicama zbog kojih se razbolela zato sto je sve to na kraju ojacalo, je li, pa je sad bolja i jaca osoba. Je li tako, tako je. Uz to, nije ona nesposobna da se stara o sebi, nego radi povremeno kad nadje neki posao, samo ne moze da se bavi nuklearnom fizikom, nego su to jednostavniji poslovi, tipa radnica u pekari ili nesto. U vezi onoga sa papirom za razvod, jer mozda ce neko da pita zasto ja to ne zavrsim kad vec ovako pisem, pa znate kako, papir o razvodu braka nije samo ausvajs za sledecu vezu, ako postoje deca, nego sluzi da se njime tacno definisu obaveze svakog od bivsih supruznika prema deci koju imaju, i za sada vise nista necu da kazem o tome, sto bi rekao Forest Gamp. Znaci, mozda ja to u stvari nju stitim time sto necu sada da se time bavim, zar ne.
Sve u svemu, generalno se slazem da na sajtovima sa ovom tematikom nije mesto hard kor realistima od kojih sam ja. Nisam ni znao da je ovo neciji blog ciljano pravljen da inspirise one kojima je ta vrsta inspiracije potrebna. Mislio sam da je neki „veci“ komercijalni sajt, pa se izvinjavam ako sam malo upao ovako da remetim.
BTW, kad sam poceo neka se sve zavrsi na istoj temi, da se ne bi sirilo na druge teme. Ona prica sa terminalnim pacijentom koji se pokajao zbog toga sto je bio previse racionalan, ni to nije tacno. Ljudi se ne menjaju, i da se on ponovo rodi sa istim mentalnim sklopom i da ne zna sve to sto je znao posle celog zivota u kome je sticao razna iskustva, opet bi sve isto uradio kao ranije. To je isto hard kor realizam.