SPORA IGRA

Ovu pesmu napisala je tinejdžerka bolesna od raka. Htela je da vidi koliko će ljudi shvatiti njenu pesmu. Pesmu je napisala devojka u posljednjoj fazi bolesti, u New York bolnici. Prosledio je njen lekar.

Budite sigurni da ste shvatili završnu napomenu posle pesme.

SPORA IGRA

Da li si ikada gledao decu
na vrtešci ?
Ili slušao kako kiša
zapljuskuje zemlju ?

Da li si ikad pratio
leptirov haotičan let ?
Ili zurio u sunce
na zalasku ?

Bolje uspori.
Ne pleši tako brzo.
Vreme je kratko.
Svirka neće trajati večno.

Da li protrčiš kroz svaki dan
kao da letiš ?
Kad pitaš -Kako si,
čujes li odgovor ?

Kad se dan završi,
odlaziš li u krevet
sa sledećih stotinu poslova
koji jure kroz tvoje misli ?

Bolje uspori.
Ne pleši tako brzo.
Vreme je kratko.
Svirka neće trajati večno.

Kažeš li nekad svom detetu
– uradićemo to sutra-
i u svojoj žurbi
ne primetiš njegovu tugu ?

Da li si ikad izgubio kontakt
i dopustio da umre dobro prijateljstvo
samo zato što nisi imao vremena
ili nisi pozvao i rekao- Zdravo, kako si ?

Bolje uspori.
Ne pleši tako brzo.
Vreme je kratko.
Svirka neće trajati večno.

Kad trčiš da stigneš negde
propustiš polovinu zabave koja te tamo čeka.
Kad brineš i trčiš kroz dan,
isto je kao da si bacio neotvoren poklon.

Život nije trka.
Uspori.
Čuj svirku.
Pre nego što se pesma završi…

                   Uspori te malo, tetka Saveta !