A onda..


Da li će doći dani,

kada ću u brdima naći tebe,

gde umoran se meni smeješ

što trčkaram od cveta do cveta,

a onada me k sebi zoveš da mladu umrsimo travu

kao vetar kose moje!

Jurimo za mirisom poljskog cveća ,

vetar mi se u lice smeje,

a ti pritvaraš oči

i onda te naviše volim!

Već uskoro zrikac se čuje,

veče nam ramena grli,

u tami tražim ti osmeh,

za pesmu koju pevušim,

a onda me k sebi zoveš

da mladu umrsimo travu,

kao vetar kose moje!

Tetka Saveta🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

%d bloggers like this: