Ne moljah


Ne moljah ni za šta, stajah samo na ivici
šume, za drvetom.
Još uvek bejaše čežnje u očima praskozorja
i rose u vazduhu.
Lena para vlažne trave visila je nad zemljom
u tananoj magli.
Videh te pod smokvom gde muzeš kravu rukama
nežnim i svežim kao maslo.
I ja stadoh nem.

Ne izustih ni reči. Samo je ptica nevidljiva
pevala u ševru.
Mango je rastesao svoj cvet po drumu, i pčela
je za pčelom doletala.
Na drugoj obali jezera stajale su vratnice
hrama Šivinog širom otvorene, i pobožni ljudi
započeše svoje pesme.
Sa vedrom u krilu videh te gde muzeš kravu.
Ja sam još uvek čekao sa svojim praznim
krčagom.

Ne priđoh ti.
Nebo se probudi od jeke goča na hramu.
Prašina se podiže drumom pod kopitama
marve koju su gonili.
Žene se vraćahu s reke sa krčazima na bedru
u kojima je voda klokotala.
Tvoje su grivne zveketale, i krčag se u peni
prelivao.
I jutro minu, a ja ti ne priđoh.

Tagora

Tetka Saveta🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

%d bloggers like this: