Prilog uz Brojsovu terapiju


Koju hranu gusenica konzumira dok se njeno telo transformiše u prelepog leptira? Tačan odgovor je: nijednu, a da insekti ne unose hranu u fazi lutke, fazi dok im se telo transformiše u novi oblik, samo je jedan od primera posta kod životinja. Poznato je da mnoge ribe poste tokom sezone parenja. Najpoznatiji predstavnik je muški losos koji ne unosi hranu i tokom svoje velike migracije koja svake godine broji hiljade milja. Pingvini i gusani takođe ne unose hranu tokom sezone parenja. Aljaska foka krznašica je najpoznatiji predstavnik među sisarima koji ne unosi hranu tokom tromesečne sezone parenja. Prelepi morski lavovi su još jedan primer sisara koje ne unose hranu tokom sezone parenja.

Postoje mnoge priče o životinjama koje su slučajno bile zarobljene negde i dok nisu pronađene bile su primorane da ne jedu. Jedna takva priča je o kučetu koje je slučajno bilo zaključano u podrumu jednog napuštenog zamka početkom juna. Kada je pronađeno u oktobru, jadničku su se ocrtavala sva rebra, ali bio je živ iako skoro četiri meseca nije unosio hranu. Još jedan sličan primer je o svinji koja je usled zarobljeništva pod snežnom olujom bila bez hrane četrdeset četiri dana. Kada je konačno pronađena, nije se odmah odlučila da jede uprkos tome što je dosta smršala.
Morska iguana sa Galapagoskih ostrva, koja se inače hrani morskim korovom, može da apstinira od hrane i po sto dana.
Do sada nabrojane životinje su aktivne, šta više izuzetno aktivne (parenje i migracije koje podrazumevaju prelazak i po hiljade milja) za vreme svoje apstinencije od hrane, ili se u njihovim telima odigrava velika promena iako su one pasivne, što je slučaj sa insektima u fazi lutke. S druge strane, imamo mnogobroje životinje koje tokom zime, kada izvori hrane presuše, utonu u takozvani zimski san.
Hibernacija
Zimski san zapravo predstavlja hibernaciju, odnosno stanje mirovanja, usporenog metabolizma i niske telesne temperature. Životinje u hibernaciji uglavnom ne unose hranu tokom tog perioda, jer većinu perioda hibernacije provedu u snu. Ipak, poznato je da na primer veverice skladište koštunjave plodove u svojim jazbinama, pa ako se probude tokom zime, jedu iz svojih zaliha.
Interesantno je da i mnoge biljke utonu u zimski san, odnosno hibernaciju. Nije tajna da u jesen listopadno drveće odbaci svoje stare, požutele kapute, a uz ovo prestane da raste do proleća. Slično tome, lukovice, korenasto i krtolasto povrće, poste tokom zime: ne uzimaju ugljenik i azot iz vazduha, niti minerale i nitrate iz zemlje. Ove biljke se hrane iz sopstvenih rezervi – skroba – koji skladište tokom leta i iz kojeg u proleće izraste izdanak. Skrob kod biljaka je ekvivalentan glikogenu u mišićima životinja.
Telo ne prestaje da se hrani
Obratite pažnju da sam u tekstu upotrebljavala frazu „ne unose hranu“. Nisam rekla da se telo ne hrani ili da gladuje. Kako sada to?
Prepametna Priroda je tako uredila da telo uvek čuva nešto hrane kao rezervu kojom se hrani u periodu kada se hrana ne unosi iz spoljne sredine. Životinje i biljke tako ulaze u post (apsolutnu apstinenciju od hrane, a ponekad i vode), sa više masnog tkiva ili glikogena ili skroba, dakle uskladištene hrane u telu, i njom se hrane do kraja posta kada, logično, znatno izgube na kilaži. Tu leži i osnovna razlika između posta i gladovanja. Post je period kada se ne unosi hrana, sem nešto vode, a telo se hrani sopstvenim rezervama. Kada se rezerve tela istroše, dolazi do gladovanja ako se ne uzme hrana iz spoljašne sredine. Dok je post vrlo pozitivan, isceliteljski proces, gladovanje je štetno.
Zašto svi orašasti plodovim semenke i masna voća, poput avokada, otpadaju u jesen?
Izgleda da je još jednom prepametna Priroda pokazala svoje savršenstvo. Telo najlakše skladišti masti kao rezerve hrane, pa je možda baš zato Priroda „nudi“ masnu hranu u jesen – da se naprave zalihe za zimu.
Operacija bez skalpela
Dakle, mnoge životinje i biljke poste u sklopu svog prirodnog, godišnjeg ciklusa. Međutim, životinje isto tako odbiju hranu kada tuguju. Poznato je da psi odbijaju hranu po nekoliko dana dok pate nad pokojnim vlasnikom. Slično tome, mužjaci severni medvedi ne jedu po nekoliko dana dok pate nad pokojnom ili povređenom medvedicom.  Životinje ne jedu ni kada su ranjene ili bolesne. Dr. Osvald navodi slučaj psa koji je nakon pada slomio dve noge i tri rebra. Mali terijer odbijao je hranu dvadeset dana tokom kojih je samo ležao i po potrebi pio vodu. Dvadeset prvog dana prekinuo je post tako što je okusio nešto mleka, a tek dvadeset šestog počeo je da jede čvrstu hranu. Tokom ovog posta kuče se potpuno opravilo.
Ovo je samo jedan primer od mnogobrojnih kako životinje kada osete potrebu, puste telo da se apsolutno odmara i tako upotrebi sopstvene isceliteljske mehanizme.

Tetka Saveta🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

%d bloggers like this: