Životna psihologija

Mi iz šezdeset i neke, za neke nove klince


Samo stariji od 50 mogu razumeti ovu priču. Mladji mogu pokušati !!! 🙂

Na blagajni supermarketa gospođa traži plastičnu kesu da stavi ono što je kupila.
Blagajnica joj predbaci da plastična kesa nije ekološki u redu.
– Vaša generacija ne razume ekološki pokret. Sada mladi plaćaju za vašu generaciju koja je uništila sve izvore!

Gospođa ljubazno reče blagajnici:
– Žao mi je, u moje vreme nije bilo ekološkog pokreta.

– Da, reče blagajnica, vaša generacija nije uopšte brinula o zaštiti okoline

Ipak malo uzrujana, gospođa započne priču:
– U moje vreme smo vraćali prazne flaše od mleka, mineralne, piva i vina u prodavnicu, koja ih je vraćala u fabrike,
koje su ih prale i u njih ponovo sipale mleko, vodu, vino, pivo. Flaše su bile reciklirane, a mi nismo znali da je to
u duhu ekološkog pokreta!
– U moje vreme smo se penjali po stepenicama. Nije bilo pokretnih kao danas a bilo je i vrlo malo liftova.
Nismo za relaciju kilometar-dva uzimali automobil, već smo uzimali bicikl ili išli peške. A nismo znali da je to
u duhu ekološkog pokreta!
– Nismo znali za pelene za jednokratnu upotrebu : prale smo pelene, a veš smo sušile na konopcu razvučenom izmedju stabala ili kuća. Nismo znale da ima mašina za sušenje veša od 3000 wati. Naš veš je sušila sunčana i energija vjetra.
– Krpili smo odeću koja je išla od deteta do deteta, nije bilo odlagališta ni skupljanja za preprodaju.
– Imali smo po jedan radio i televizor (eventualno) u kući, ne u svakoj sobi po jedan. Televizor je imao ekran kao kutija za pizzu, ne kao danas, ekran veličine Švajcarske.
– Imali smo sat na ručno navijanje, a u kuhunji smo sve radile ručno, ne s današnjim gadgetima koji pojedu struje više nego što Đerdap može da proizvede.
– Nismo imali električne samohodajuće mašine za šišanje trave. Stara, dobra kosa koju je trebalo ručno oštriti je bila sasvim dobra!
– Radile smo fizicki i nismo trebale ići u klubove za mršavljenje i trčati po pokretnoj traci koja troši struju…
– Imali smo eventualno jedan telefon u kući, a danas ga svaka šuša nosi u džepu. Ali, istina je, nismo znali za ekološki pokret…
– Vodu smo pili sa česme ili iz cisterne, iz ruke ili iz staklene čaše, ne iz plastične flaše kojih ima po ulicama bačenih na milione…
– Pisali smo mastilom iz flašice iz koje smo punili nalivpero, a ne hemijskim olovkama koje se bacaju posle upotrebe…
– Naši su se muškarci brijali žiletima koji su trajali, a ne današnjim brijačima koji se bacaju posle svake upotrebe,

Inije imao problem sa seksom i nastavljanjem loze-bio je zdrav
Inije imao problem sa seksom i nastavljanjem loze-bio je zdrav
Ali, istina je, nismo znali za ekološki pokret…

– Ljudi su se vozili s autobusom, vozom, a deca su išla u školu peške ili na biciklu, a ne kao danas autom, mama ili tata servisa…

– Nosili smo iste torbe u školu kroz celo školovanje, a ne kao danas jednu godinu Miki Maus, drugu Šilja, treću Paja Patak itd…
– Naše su knjige služile drugoj, trećoj, četvrtoj generaciji, a vi svake godine kupujete nove za šta treba poseći šume i šume…
Prema tome ne serite više o toj vašoj brizi za ekologiju!

Pozdrav Arsa

U duhu napred navedenog nemojte ni slučajno štampati ovaj tekst.
Budimo ekološki svesni !
Ali svakako je dopušteno da ga prosledite drugima radi znanja i ravnanja! :-))

Tetka Saveta 🙂 1962

Advertisements

12 thoughts on “Mi iz šezdeset i neke, za neke nove klince”

  1. I kad odeš u prodavnicu hleb je bio jedan kilogram, ne kao danas 600 grama; čokolade su bile od 100 grama, vrlo retke i ko ih dobije „veselju nikad kraja“; meso se kupovalo na kilograme a ne pakovano po 250 grama; nekako je sve bilo veće, prostije, jednostavnije…
    Ipak, lepo je i danas, zar ne 🙂

  2. …И имали смо страхопоштовање према остатку света, старијем, пре свега!!!
    … и тражи(ли)о сам иглу за грамофон од Крушевца до Београда, а за плоче одвајао од новца добијеног за ужину…
    И, живот је био диван!

    1. A danas haos! Ječe ulazim u autobus pun omladine koja krenula u u školu, ( prvo Kruševac je u prečniku 5km, tako da iz kog god kraja da ideš nemaš 2, maksimum 3km do škole, oni idu autobusom) , iza mene ulazi starija gospođa, sedamdesetak godina. Niko da ustane! Bila sam drska i naterala jednu devojku da ustane, a ostalima održala predavanje! Ma još se svađaju samnom, kao šta će ona u autobus neka sedi kući, žao mi beše žene !Meni rekoše da idem kući i da vaspitavam svoju decu, a da smo sedele ko mlade nebi nas sada noge bolele 😦 Nisu oni krivi nego njihovi roditelji, nažalost!!!!!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s