Jednostavne aktivnosti mogu da smanje rizik od alchajmerove bolesti. Ova bolest se razvija tokom života pod uticajem životnih navika i faktora rizika

4c0a3e8acff4edb3eacf4c162291dc6d_articlemain

IDEJA DA JE Alchajmerova bolest genetski uslovljena i da se ne može sprečiti odavno je prevaziđena. Sva najnovija medicinska istraživanja i saznanja govore da se ova bolest, baš kao i bolest srca ili kancer, razvija tokom života, i to pod uticajem životnih navika i drugih faktora: visokog holesterola i krvnog pritiska, zavisnosti od alkohola ili duvana, depresije, a zavisi i od obrazovanja, ishrane, zdravog sna i mentalnih, psihičkih i socijalnih aktivnosti.

 

Istraživači su došli do zaključka da svakodnevne jednostavne stvari i aktivnosti mogu da smanje izglede za dobijanje Alchajmerove bolesti, a neke od njih su potpuno iznenađujuće:

1. Pijte kafu. Ovaj magični napitak, ispostavilo se, pravi je tonik za mozak. Velika evropska studija pokazala je da tri do pet šoljica kafe dnevno, u srednjim godinama, smanjuju rizik za dobijanje Alchajmerove bolesti za 65 odsto u kasnijem životnom dobu.

2. Održavajte zdravlje zuba. Po zdravlju zuba i desni može da se predvidi rizik od demencije. Istraživači sa Univerziteta u Južnoj Kaliforniji utvrdili su da oni koji dobiju paradontopatiju pre 35. godine, imaju četiri puta veće šanse da dobiju Alchajmerovu bolest u starijem životnom dobu. Takođe, stariji učesnici istraživanja koji su bolovali od bolesti usta i zuba pokazali su slabije rezultate na memorijskim testovima. Eksperti to objašnjavaju time što se zapaljenja i bakterije koja izazivaju bolesti u ustima, vremenom prenose do mozga.

3. Pretražujte. „Guglovanje“ i surfovanje po internetu stimulišu mozak bolje od čitanja knjige, pokazuju istraživanja koja su uradili stručnjaci sa Kalifornijskog univerziteta u Los Anđelesu. To nije sve: učesnici istraživanja (od 55 do 78 godina), koji su za vreme ankete prvi put koristili internet pretraživače, pokrenuli su i ubrzali memoriju i centre za pamćenje u mozgu nakon samo sedam dana surfovanja jedan sat dnevno.

4. Vežbajte moždane vijuge. Nemoguće, rekli bi naučnici. Veruje se da se hiljade ćelija u mozgu „rodi“ svakog dana. Trik leži u tome da se one „održe“ živima. Šta pomaže: aerobne vežbe (šetnja brzim tempom 30 minuta svakog dana), naporna mentalna aktivnost, ishrana sa puno masne ribe i lososa, izbegavanje pušenja i alkohola, hroničnog stresa i lošeg sna, i održavanje vitamina B u normalnim granicama.

5. Pijte sok od jabuke. Sok od sveže ceđene jabuke ubrzava produkciju važnih neurotransmitera u mozgu (acetilholina), što zapravo čine i lekovi koji se inače koriste u lečenju Alchajmerove bolesti. Do ovog zaključka došao je Tomas Ši, istraživač sa Univerziteta u Masačusetsu, koji je „odredio“ i optimalnu dozu: dve do tri jabuke dnevno.

6. Čuvajte se udaraca. Oni koji su tokom života češće „lupali“ glavu imaju veće šanse da kasnije postanu dementni. To se pokazalo i u istraživanjima u kojima su učestvovali profesionalni fudbaleri: kod njih je Alchajmerova bolest četiri puta češća nego kod ostalih učesnika u studiji. Iznenadni padovi na glavu kojima su skloni stariji ljudi mogu da dovedu do prvih znakova demencije već pet godina nakon udara.

7. Meditirajte. Skener mozga onih koji redovno meditiraju pokazuju da oni imaju manje epizoda zaboravljanja i „blokade mozga“. Endrju Njuberg iz Pensilvanijske medicinske škole kaže da joga meditacija od samo 12 minuta dnevno za dva meseca poboljšava cirkulaciju krvi u mozgu i kognitivno funkcionisanje kod starijih.

8. Uzimajte vitamin D. Ozbiljan deficit vitamina D u organizmu kod starije populacije pogoršava moždane funkcije. Ove alarmante podatke pokazala je jedna engleska studija. A, većina stanovništa pati od manjka ovog vitamina. Stručnjaci preporučuju da dnevna doza ovog vitamina bude od 800 do 2.000 internacionalnih jedinica.

9. Sakupljajte iskustva. Ova tehnika se može nazvati i sakupljanje kognitivnih rezervi. Pokazalo se da akumulacija iskustava u koje spadaju obrazovanje, brak, druženje, posao koji ispunjava, znanja više jezika, određivanje ciljeva u životu, psihičke i mentalne aktivnosti i sposobnosti, čini bedem degenerativnim promenama u mozgu. Oni koji imaju više kognitivnih rezervi neće verovatno nikad doživeti demenciju.

10. Izbegavajte infekcije. Zapanjujuća je povezanost Alchajmerove bolesti i prehlade, čira na želucu, lajmske bolesti, upale pluća i gripa. Rut Izaki sa Univerziteta u Mančesteru otkrio je da je u 60 odsto slučajeva Alchajmera krivac za nastanak bolesti infekcija – herpes simpleks virus. Teorija se zasniva na tome da je infekcija okidač za prekomerno lučenje beta amiloida koji „ubijaju“ neurone u mozgu.

Tetka Saveta🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

%d bloggers like this: