Medicinska sestra Broni Ver iz Australije, koja se u svom poslu često susretala sa ljudima na samrti, objavila je knjigu u kojoj govori o stvarima za kojima ljudi na umoru najviše žale u životu i opisuje poslednje trenutke života nekih od svojih pacijenata.

BOLNIČKI_KREVETI_1345652735

 

Kad ostane malo vremena, krene preispitivanje.

Neki doživljavaju neverovatne promene, kaže ona, kao i razne emocije, od besa, straha, ljutnje, kajanja, a kada ih pitaju za čim najviše žale u životu, najčešći odgovori svode se na sledeće:

 

1) Što nisam imao (imala) hrabrosti da živim kako ja hoću, a ne kako su drugi očekivali od mene

kralj-instagrama-1395687975-467909

Ovo je jedna od najčešćih stvari zbog kojih se ljudi na kraju pokaju. Kada shvate da im se život približio kraju i pogledaju unazad, vide koliko neostvarenih snova ostavljaju za sobom.

Važno je da bar neke svoje snove sledite.

 

2) Da nisam toliko mnogo radio

poklon01_1397052780_670x0

Prema Broninim rečima, ove reči je izgovorio gotovo svaki muškarac koga je negovala. Dok su radili, propustili su odrastanje dece, i nisu dovoljno vremena provodili s partnerom. I žene takođe dele isto mišljenje, ali njih nema u tom broju, jer mnoge od njih nisu bile zaposlene.

 

3) Što nisam imao hrabrosti da izrazim osećanja

demotivacija.rs_Eeej...Svidjas-mi-se...-Eeej...Svidjas-mi-se_133105414696

Mnogi ljudi guše svoja osećanja kako ne bi stupali u sukobe sa ljudima oko sebe. Kao rezultat toga, pristaju na osrednju egzistenciju i nikad ne postanu ono za šta su stvarno sposobni. Kod mnogih čak, dolazi do oboljevanja upravo zbog gorčine i žaljenja koje u sebi nose.

 

4) Što nisam ostao u kontaktu sa svojim drugovima

zvornikdanas-Prijatelji-odanst-drugovi-muškarci

Mnogi se toliko okrenu sebi i svojim svakodnevnim problemima, da zapostave stara drugarstva, i kako godine prolaze, sve manje se druže. Svakome ko je stigao do kraja života, nedostaju prijatelji.

 

5) Što nisam sebi dozvolio da budem srećniji

 

Ovo je, iznenađujuće, prisutno kod mnogih. Mnogi tek u poslednjem trenutku shvate da je sreća izbor. Tokom života ostanu zaglavljeni u navikama iold začaureni. Zbog straha od promena ubede sebe da su zadovoljni. Kad se već približi kraj, opet požele pravi smeh i da ponovo budu luckasti.

 

Slična iskustva imam u poslu negovateljice, zato dobro razmislite o ovom tekstu, ljubi vas vaša tetka Saveta🙂

PS Znam da ovaj tekst kruži internetom, ali mene je danas baš pogodio😦

Коментари на: "Nad ovim svi mi treba da se zamislimo" (2)

  1. Sreća je izbor. I ja vjerujem u to.Mnogi od nas žive onako kako drugi očekuju i teško je izaći iz tog kalupa, trudimo se da se ne zamjerimo porodici, prijateljima, šefovima pa nekako sebe uvijek stavljamo na poslednje mjesto. Ali mislim da se istovremeno može udovoljiti i sebi i drugima, ako već mislimo da mora tako. Uvijek postoji kompromis, sredina u kojoj svako dobije bar dio onog što želi.

    • Sve nas život šiba ovako ili onako,često se zamislim na toku svog život, nekada uspem bar za neko vreme da ga promenim u svoju korist, ali povuče me svakodnevnica, kao i sve nas. Ali ovim i sličnim tekstovima, čitanjem raznih knjiga i razgovorima sa ljudima trudim se svojski da što duše ostanem sa one druge strane gde sam ja na prvom mestu🙂 Nije lako, ali bar sam ovnovski uporna , pa šta bude biće, da bar sebi ulepšam ovo vreme što mi je ostalo, a ovo neka bude na pamet mlađima da pre krenu sa ostavrivanjem svog mesta za sreću🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

%d bloggers like this: