Mržnja je osjećanje intenzivne odbojnosti prema nekome ili nečemu. Kroz istoriju, različiti filozofi su davali različite definicije mržnje i njenih uzroka.

 

http://sh.wikipedia.org/wiki/Mr%C5%BEnja

 

Ljubav i mržnjaMrznja

“Ako zaljubljenost ne pređe u ljubav, često prelazi u mržnju.”

 

 

Kako bismo objasnili šta se pod ovim podrazumeva, važno je prvobitno povući razliku između zaljubljenosti i ljubavi. Većina nas upoznata je sa osećanjem zaljubljenosti. Ovaj osećaj ćesto čini da verujemo da smo konačno našli savršenu osobu koja čini da ceo naš život ima smisla. Prožeti smo treperenjem leptirića u stomaku, sve nam deluje lepo, konstantno smo dobro raspoloženi…Osećanje zaljubljenosti može da se uporedi sa stanjem opijenosti, kao da smo pod dejstvom neke magije..Ovo ekstatično osećanje nije nešto što možemo sami da prizovemo ili da iskontrolišemo, ono nam se naprosto desi!

 

Šta je to na osnovu čega se zaljubljenost razlikuje od ljubavi?

 

Zaljubljenost je vrlo često produkt naših idealizovanih fantazija. U odnosu u kome su dve osobe zaljubljene, svaka na ovu drugu, projektuje sopstvene želje, očekivanja, fantazije…Pod velom ovih projekcija, zaljubljena osoba vrlo često ne vidi osobu prema kojoj oseća naklonost onakvu kakva ona stvarno jeste. Ono što ona vidi jeste otelotvorenje sopstvenih idealizacija, zbog čega druga osoba i deluje tako savršeno. U pravom smislu, osoba ne voli drugu osobu već vlastite fantazije koje joj je pripisala. U zaljubljenom odnosu, momak i devojka, jedno u drugom ne otkrivaju stvarne osobine koje poseduju već idealne osobine koje su jedno drugom pripisali. Upravo te idealizacije su ono što čini osećanje zaljubljenosti tako magičnim i ispunjavajućim. I momak i devojka idealizujući jedno drugo, stvaraju privid da su našli savršenu osobu sa kojom će da žive srećno do kraja života!

 

Ljubav je za razliku zaljubljenosti nešto sasvim drugačije. Dok zaljubljenost podrazumeva da smo u odnosu sa sopstvenim idealnim fantazijama koje smo pripisali drugoj osobi, ljubav podrazumeva odnos sa stvarnom osobom i njenim stvarnim vrlinama i manama. Voleti drugu osobu znači ceniti ono što ona stvarno jeste, prihvatiti njene mane i nesavršenosti. Ljubav podrazumeva poštovanje druge osobe, onakve kakva ona stvarno jeste a ne poštovanje ideala koji smo joj nametnuli kao u slučaju zaljubljenosti.

 

Iako većina nas veruje da svaki romantični odnos započinje sa osećanjem zaljubljenosti, to nužno ne mora biti slučaj. Mnogi su tek kroz druženje i zajednički provedeno vreme osetili ljubav i započeli odnos.

 

Ukoliko odnos započne zaljubljivanjem, postavlja se pitanje zašto se ljudi odljubljuju i šta se dešava kada se odljube?

 

Odljubljivanje se javlja kada idealizovane fantazije počnu da blede. Kroz zajednički život i vreme koje provode zajedno, momak i devojka počinju da stiču informacije jedno od drugom koje su vrlo često u kontradikciji sa idealnim slikama koje su jedno drugom prvobitno pripisali. Kada zaljubljivanje nestane i na njegovo mesto dođe realan odnos, tada započinje ljubav. Svaki od partnera uviđa da je na početku bio zanet svojim idealizovanim predstavama i ostaje u odnosu koji je konačno stvaran ali ništa manje ispunjavajući u odnosu na zaljubljenost koja je postojala na početku.

Sticanjem prave slike jedno o drugom često se javlja razočaranje a vrlo često i bes. Umesto da preispitaju sopstvene idealne Ljutnja-i-bespredstave koje su jedno drugom nametnuli oni počinju jedno drugo da okrivljuju za obmanjivanje. Uvereni su da ih je partner od početka obmanjivo i da sada otkriva svoje pravo lice. Oboje se osećaju prevarenim i pitaju se gde je ona savršena osoba kojoj su se u početku divili i koju su obožavali, koja je činila da se osećaju tako ekstatično. Uvereni da su žrtve prevare počinju da se osećaju besno i da mrze jedno drugo. Na mesto zaljubljenosti koja je prožimala odnos, javljaju se optužbe, okrivljivanje, napadi besa…

 

Sa gubitkom zaljubljenosti i ideje o idealnom odnosu koji je izbledeo, gubi se interesovanje za bilo kakav odnos. Nakon što se iscrpe silnim svađama i prepirkama, parovi koji nisu spremni za stvaran odnos, najčešće odustaju od veze. Postavljajući jedno drugom nerealne zahteve za savršenstvom i verujući da druga osoba mora da bude odgovorna za našu sreću, smisao života, strast i ekstatičnost, zapravo odustajemo od bilo kakve sreće.

 

Sve dok ne uvidimo da savršeni ljudi i savršeni odnosi zapravo ne postoje, odustajemo od prave ljubavi. Mi naravno ne želimo da tvrdimo da ne treba biti zaljubljen. To je predivno osećanje kome se treba prepustiti. Ono što je važno jeste preispitati svoje predstave onog momenta kada zaljubljenost počne da bledi jer ćemo se u suprotnom uplesti u začarani krug mržnje ili ćemo naprosto odustati od bilo kakvog odnosa.

 

Zahtevajući od druge osobe da bude savršena, zahtevamo nemoguće. Svi ljudi na ovoj planeti su pogrešivi i puni mana. Uverenjem da smo sa osobom u koju smo zaljubljeni pronašli savršenstvo, verujemo u neistinu! Savršeni ljudi naprosto ne postoje! Ako tražimo od njih da budu savršeni, volećemo ih dokle god verujemo da ispunjavaju naše kriterijume a mrzeti kada uvidimo da ne poseduju one osobine koje smo definisali kao nužne.

 

Ako zatvorimo oči pred svim što nije savršeno zatvaramo vrata i ljubavnom odnosu koji je stvaran i koji ništa manje ne vredi samim tim što nije prepokriven našim nerealnim, idealizovanim fantazijama.

Mia Popić, REBT savetnica

Volite se , ljubi vas vaša tetka Saveta🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

%d bloggers like this: