Za žive!


grob-hrana

Slušam vesti koliko ima gladnih i kod nas u Srbiji. A ovamo druga vest koliko naš narod mrtvima iznosi hranu na groblje, pa uviđam neravnotežu.

Mrtvima nije potrebna hrana,davno je prošlo hajdukovanje kada se hrana ostavljala za hajduke.

Nažalost ima još „hajduka“ koji se na taj način hrani, ubijajući svoje dostojanstvo.

A  našim mrtvima ako nismo dali dok su živi, ne treba im ni kada su mrtvi, a to šta će reći narod, pa u svakom slučaju rećiće da ste plemeniti, dajući na groblju niste „dobar domaćin“, dobar domaćin se gleda kako ste decu vaspitali.

Ne kažem da ne treba ići na groblje, već dostojanstveno odati počast, sveća i eventualno cevet, a ostalo u humanitarne svrhe.

groblje-kuhinja

Da nebi od groba pravili piknik, neki se najedu i napiju pa i zapevaju dok se bližnjem srce kida, a sve to mora, ne mora, da gleda.

Ili zašto podižete spomenike i dajete grdne pare, a nisu imali nu pristojan krov nad glavaom. Bezbroj njih znam koji su se zadužili i GalleryImage2133_13238zaružili u kredite da bi podigli spomenik, umesto da jednostavno obeleže grobno mesto, a da tim sada mrtvima dok su živi daju dostojanstvo. Kao negovateljica svašta viđam😦 malo sam van teme, ali nije zgoreg da kažem!

 

Evo jedne ideje koju ja bar nisam čula,  ne kažam da je neko drugi gladni imagespre mene nije izneo. Dajte da tu hranu ili pare za tu hranu damo u narodne kuhinje i da bar nekome produžimo život i učinimo život kvalitetnijim.

 

 

 

 

 

 

Ili dati za unapređenje rađanja dece, u lečenju steriliteta, baš sam juče primila poruku gde je majka izgubila bebu u šestom mesecu, a nema para da ide i proveri zašto je došlo do toga.( kod nas u zdravstvu to ispitivanje sa raznim zakazivanjem ide i do godinu dana, a privatno nedelju dana ).Nažalost znam kako je to bolno, izgubiti nerođenu bebu i u kakvoj depresiji može da se padne, pa Kolica-za-bebedajte da tim mladima obezbedimo zdravlje da rađaju decu.

 

Ima stvarno plemenitih ciljeva gde možemo usmeriti ta sretstva, nekom kome će koristiti, mrtvima neže biti korisna Sve više se čuje da je sve manje para za narodne kuhinje, i neka to vodi neko udruženje nestranačko!

A naši mrtve neka žive u našim srcima!kkkkkkkkkkk

Da čujem vaše mišljenje?

Tetka Saveta🙂

 

Коментари на: "Za žive!" (3)

  1. Sve si u pravu.
    No, niko neće prvi da počne. Ljudima je bitno šta će reći drugi ljudi, mrtvima je ionako svejedno.
    U redu je spemiti malo hrane za one koji dođu iz daleka, ali kakve se gozbe spremaju, to je bruka.
    Na žalost, spremala sam i ja, bilo je sahrana i pomena u suprugobvoj familiji, tu nisam mogla da odlučujem, ali sam uticala na njega da bude ipak malo skromnije.
    Slažem se da treba davati u humanitarne svrhe, ali sam svesna i toga da se mnogi zadužuju i odriču najnužnijeg da bi se pred svetom pokazali, dakle, ušteda za porodicu. Jer, postoji i ona mudra narodna: Što u kući treba, u crkvu se ne daje.
    Kad se radi domaćinski, svako može odvojiti bar nešto za siromašnije od sebe.

    • S obzirom da ne vodim poreklo sa ovih područja u anamet od oca sam dobila da ne nosim crninu i da samo obeležim sahranu, a da ostale parastuse izađem sa svećom i cvećem, tako sam uradila i za oca i majku. Oni su i dalje u mom srci i nema dana da ih ne pomenem. Na moju sreću takve sam prirode da mnogo ne hajem šta priča narod i uspela sam da sprovedem po mome.
      Što se tiče muževlje familije tu nisam imala nikakav uticaj, jer sam žensko😦 koje nema pravao glasa, ali nije ni išlo iz mog džepa, pa nisam se ni sekirala puno, ali je ono sve žalosno, na kraju trpeze su pijani i zapevali😦 no comment.
      O ovome što sam pisala, pokrenuću akciju, pa da vidimo ko ima želje i ideja da proširimo zamisao. Imaće predrasuda, ali pomaćiće se sa mrtve tačke.

      • Meni je, za razliku od tebe, išlo iz džepa, ali ne žalim. Sve to radi mog muža, njemu je bilo stalo.
        Drago mi je što ćeš to pokrenuti, pridružiću se.
        Moj tata nije bio ni verujući, a ni komunista i govorio je da se iznese samo rakija. No, mama i brat (ja tada bejah u porodilištu, on je preminuo treći dan od rođenja svoje prve unuke), angažovali su i sveštenika i orkestar, hrane i pića umereno, samo za putnike, a na spomenik, kao obeležje stavili ružu. Niti sam mogla, ni htela da se mešam.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

%d bloggers like this: