Moje mačke i ja


Od detinjstva slušam istu priču prepričanu od moje majke hiljade puta. “ Mrzim mačke, uvek sam ih šutala sa praga dok sam bila trudna. Njena komšinica iz Bivolja (prigratsko naselje kod Kruševca, koje je sada pripada Kruševacu), „Fuj ona spava sa mačkama, odvatno, grozno njuši se sa njima.“

Kroz moje detinjstvo, mladost , pa i zrelost pratila me je takva priča. To vam je kao da vam neko stalno ispira mozak i  ubacuje neki kod u mozak.

Međutim bez obzira na sve nisam bila okrenuta negativnim postupcima prema životinjama, ali nisam im ni prilazila. Sticajem okolnosti rođena sam u gradu i nisam imala nikoga na selu da bih mogla da budem u kontaktu sa životinjama.

Ali negde duboku u meni nema te mržnje i nepodnošljivosti prema životinjama,a i moja je priroda takva da ja ne umem da mrzim i najvno sam verovala svima, zato sam i bila puno puta povređena ali od dvonožnih životinja u ljudskom obliku. Ojačala sam i načila da razlikujem ŽIVOTINJE koje su dobro namerne, a koje ne.

1982 upisujem Biologiju i okrećem se prirodi, pa i životinjama. Nažalost tu se srećem sa opijenim, na kojima radim disekcije😦

Nije sve tako ružno, nailazim na muškarca koji mi neda mira🙂 , pokazuje mi slike svoga sela , budi ono u meni što je čamelo ,tinjalo u meni.Budi u meni zov prirode. Odvodi me u selo  Ivan kula da upoznam njegove roditelje. Došla sam u prirodni raj, selo Ivan kula se nalazi posle Đavlje varoši, radi lakše orjentacije, na 700 metra nadmorske visine.

Bogato domaćinstvo stokom, kozama, ovcama, pernatom živinom, kravam , volovima, mačkama broj im se ne zna kao tigrići, nezaobilaznim kučićima. Sve je to novo za mene. Bila je kasna jesen i vreme jagnjenja ovca. Baš tog dana se jagnjila jedna od ovaca, i pokazali mi jagnje, spustili mi ga u ruke, a moj muž „Pazi uješće te“ i ja ga ispustih, iz neznanja jer nisam do tada bila u kontaktu sa životinjama. Sva sreća pa jagnjetu nije bilo ništa🙂 Kasnije je moja glavana obaveza bila da namirim stoku, i ako sam bila gradsko dete brzo sam naučila i da šišam ovece ( čak bila i najbrža u selu), da muzem koze i namirujem stoku.

Ipak i dalje u mom stanu u Kruševcu nije bilo životinja. Bile su ribice, mini kornjače ali na tome se završavalo. Eto od prirode gajila sam cveće, gde mi je bio merak da iz semena ili pelcera proizvdem veliko drvo.

Dolazi vreme kada se selimo u kući 2000 godine, ali sa nama živi i moja majka , takoa da i dalje nema životinja bilo koje vrste. Ovde je malo bolje opisano kakva je moja majka bila i zašto sam imala te blokade.

Prelsakom da živimo u kući na Bagdali i mojim dolaskom tu, komšisko kuće je prešlo da bude u našem dvorištu. Mali mešanac , veselo kuče, koje je jadno volelo da sedi na sred kolovoza i stalno je bilo udarano😦 Interesantno kada god sam ja kući ono je kod nas, kada ja odem i ono  ode kod komšija. Čim se ja vratim on odmah dođe, vrti mi se oko nogu i ja se igram sa njime, trčimo i uživamo.

Sticajem okolnosti nisam imala ogradu na dvorištu, kao ni sada zbog hipoteke na kuću i kod nas iza kuće su se ali stalno macile mačke i kucile kuce. Tako da smo stalno imali prinove. Normalno nisam mogla da ih sve tu čuvam, pa kada malo odvrgnu, ili ih poklonim ili odnesem u selo.

Moja majka umire 2009 godine posle kratke i teške bolesti, neka joj je laka zemlja i mi čak te male mace koje se okote u našem dvorištu pustmo u kuću da se malo igramo sa njima.Joj njihove radaosti, ali i naše kada se onako zdepasti jure po kuči i graju neki njima znani ples.M ogu vam samo reći da su mi to bili posebno sretni trenuci, i osmeh mi nije silazio sa lica, a znaju mnogi da sam tada prolazila koz životni pakao. ( bankrot, bolest, smrt majke- ono kada te ne stigne muka jedno nego sve odjednom , ali feniks koji živiu meni uvek me   izdigne  iz pepela i fala Bogu i evo me sad u stabilnu osobu, nepovratilo se🙂 : )
Hajede da kažem da 2010-2011 o nije tipično stanje za mene, ja sam hiper aktivna i mrtvilo i depresija  me sve više ubija. Ovo što ću vam ispričati neka shvati ko kako hoće, ali to je kompletna istina.
Ustajem jedno jutro i da izađem napolje, a malo sivo mače mjauče izpred vrat promrzlo. Savijam se uzimam ga u ruke i kao da osećam neku neverovatnu bliskost, toplinu. Unosim ga u kuću, tražim neku činijicu i dajem mu mlako mleko. Normalno zbrisalo je sve iz činije. Uzimam ga u ruke i on počinje da prede. Vraćam se u krevet,pošto sam tih dan samo bila u krevetu, i njega stavljam na stomak, ali ono prelazi na moje grudi i tu se ušuškava . Osećam neku blagost, toplotu, njgovo predenja mi izaziva smirenost. Zaspala sam kao i ono na meni.
Moji ukućani su ostali zatečeni prizorom, znajući da ja nisam dozvoljavala da mi životinja uđe u kuću.
Imalo je oko mesec dana, i tako je bilo oko tri meseca. U toku dan je bilo veselo , razdragano, pravilo je svoje vratolomije, naučeno da vani obavlja fiziološke potrebe. Stane ispred vrat i mjauče kad treba vani. Čim ja legnem danju ili uveče on je pored mene, i kada je malo porastao, zagrli me kao dete i tako celu njoć spava samnom. To ko ne doživi ne zna o čemu pričam.
Moje zdravstvo stanje se popravlja, više se smejem igram sa njim i polako mi osmeh ne silazi sa lica. Uspevam da čitam i da radim na sebi  i da se vratim u prvobitno stanje, iz koga sam otišla već pet godina. Lekovi za smirenje smanjeni su na minimum.

Evo jedne konstatacije, moj muž i sin su hteli da ga izbace napolje, jer je mačkama mesto vani. Ali moja ćerka im je dala odgovor

„Može , ali kada joj vi vratite osmeh koji sada ima sa njim!“

Micko, moj prvi mačak sa početka priče

Micko, moj prvi mačak sa početka priče

 

Carica, koja je na žalost nestala pre mesec dana :(

Carica, koja je na žalost nestala pre mesec dana😦

 

Ostalo su njihovi potomci

1220140720_18445020140720_184509fotografija0127fotografija0130

 

fotografija014820151010_13013720151023_095927

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Gavrilo 2014

Gavrilo 2014

mali Gavrilo

mali Gavrilo

 

 

 

 

 

 

 

Slike su samo nabacane, ali sam htela što više da ih stavim, imam ih još bezbroj :(  postoje takvi trenuci u životu🙂

Vaša tetka Saveta🙂

Коментари на: "Moje mačke i ja" (2)

  1. Ovo su vrlo lepi i dragoceni trenuci.

    • Hvala Neno, stvarno jesu🙂 tu su kada mi je najteze i ne beze od mene tada,ali tu su i kada sam sretna. A ja pokusavam da im pruzim najbolju negu, a ljubavi imaju jer nebi bile tu da je nema dovoljno🙂 Hvala im

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

%d bloggers like this: