Od prvog dana našeg života roditelji su tu da brinu o nama i našim potrebama. Ne spavaju noću, hrane nas, oblače i rade sve što je u njihovoj moći da odrastemo u srećne i dobre ljude.
Kako mi rastemo, naši roditelji stare, i kažu da stari ljudi postaju kao deca, što nama, sada odraslima, može da zasmeta. I to je trenutak kada nam se uloge obrću – ne smemo da zaboravimo sve što su uradili za nas i red je da mi brinemo o njima, a iznad svega da im ukažemo dužno 
poštovanje.
Naravno, i oni su verovatno pravili greške, ali i mama i tata su to sigurno radili za onu poznatu: Za naše dobro. Držali su nas za ruku u trenucima slabosti, delili sa nama radost.
Roditelji su jedne od najznačajnijih figura u našim životima, ako ne i najvažnoije.
Baš u skladu s tim, prenosimo vam jednu fenomenalnu priču koju vredi pročitati, ali i zapamtiti:
„Osamdesetogodišnji čovek sedeo je na kauču sa svojim 45-godišnjim sinom. Iznenada, velika vrana sletela je na njihovu prozorsku dasku.
Otac upita sina: Šta je ovo?
Sin reče: Vrana.
Ptica je mirno čučala kod prozora i nije se pomerala.
Nekoliko minuta kasnije, otac je postavio isto pitanje: Šta je ovo?
Sin odgovori: Tata, sad sam ti rekao, to je vrana!
Prođe nekoliko trenutaka i otac treći put upita: Šta je ovo?
U sinovljevom glasu sada se primećivala iznerviranost: To je vrana, upamti!
Otac je pitao i četvrti put, a onda je besni sin počeo da viče: „Zašto mi postavljaš isto prokleto pitanje?! Rekao sam da je to vrana!“
Otac ustade sa kauča i ode u svoju sobu. Potražio je svoju staru, pohabanu svesku; svoj dnevnik koji je počeo da vodi od dana sinovljevog rođenja. Vratio se sa njim na kauč, pružio ga sinu i zamolio ga da pročita određenu stranu.
Sin poče naglas:
„Danas, moj trogodišnji sin sedeo je sa mnom na kauču, kada je vrana sletela na prozor. Tačno 23 puta upitao me je šta je to, i ja sam 23 puta odgovorio: Vrana. Sa svakim pitanjem, ja sam ga jače grlio. Ovo uopšte ne nervira, osećam samo veliku ljubav“.
Kada smo bili mali, naši roditelji su nam praštali mnogo iritantnih i dosadnih stvari. Možda ne primećujemo, ali kako stare, roditeljima je potrebno sve više pažnje. Kao deci. S tim što oni dobro pamte i osećaju se kao teret, za razliku od bezbrižne dece. Ako ih tretirate bez poštovanja, taj osećaj će doći mnogo brže i snažnije.
Budite svesni da nemamo puno vremena, a strpljenje je najmanje što možete svojim roditeljima da darujete. A njima je prekopotrebno. Baš kao vama kada ste bili mali.
Nailazim puno na ovakve životne priče u životu , nažalost,
razmislite o ovom tekstu, rečima i poruci. Ne zaboravite da će te VI ubrzo biti na mesto vaših roditelja
to je životni ciklus, ljubi vas vaša tetka Saveta 🙂
Tetka Saveta 