Saveti života

ODLOMAK IZ KNJIGE : „A možda samo jedna obična žena“


Ova korona natera čevoke, da razmišlja. Ne znam da li je to zbog straha od bolesti, nisam plašljiva, ne plašim se smrti, ali plašim se zavisnosti od tuđe pomoći. Mnogo sam ljudi očuvala, što svojih što u radu kao negoavteljica, pa je to razlog straha da budeš nemoćan, da te guraju u tuđe ruke, ili da te ne guraju a da zavisiš da mora drugi da ti briše dupe, da te kupa, hrani i tako dalje. Grozan, jako grozan osećaj, zato kažem da se plašim.

Ali počeh o tome kako me je ova izolacija, višak vremena naterao da mi naviru misli iz detinstva, razmišljanje o nekim međuljutskim odnosima, svojim stavovima prema raznim događajima, ljudima, rođacima, prijateljima, životinjama.

Evo kada spmenuh životinje, da mi je neko rekao da će u mojoj kući biti i jedna životinja, ili da pitate nekog mog iz perioda pre 2011.g. da li Suzana dozvoljava da ima životinje u kući niko ne bi rekao DA. A da nekom pričaš koliko je životinja prošlo kroz njenu kući od 2011 do sada, pitali bi da li pričamo o istoj osobi.

Uvek sam volela životinje, imala sam veliku empatiju prema njima, naprimer nikada se nisam plašla psa ni danas, kada laju i kada prolaze pored mene, inače sam biolog,a li nikda nisam volela u kući da ih čuvam. Moja pokojna majka Bog dušu da joj prosti, uvek je šutala mačke, grozila ih se, kritikovala njenu drugaricu iz mladosti koja je spavala sa mačkama i to sa takvim gađenjem je pričala da sam po difoltu i ja takav osećaj imala.

Hm, a na primer kada god krenem niz ulicu , iz detinjstva zamnom su išli kučići, i danas. Kuća mi nije ograđena i stalno se po neko štene, malo mače zalepi za moj prag.

Sa kučićima imam dva doživljaja, kada sam pošla prvi put u muževljevo selo ( nisam znala da ću se tada i udati), od moje kuće do autobusa me je pratilo jedno kuče , oko tri kilometra, stalo pored autobusa i čekalo da odem 🙂 , takođe kada sam došla u kuću koju sada živim, komšijino kuče je došlo i tu ostalo. Kod komšije se vraćalo kada ja odem na posao, i vraćalo kod mene kada ja dođem, bez mog angažovanja.

E onda dvehiljadejedanjeste godine na prag mi dolazi mače od mesec dana , sada znam da je toloko iz iskustva, sivo ruska plava i ne znam kako dospeva u moje ruke, narednih šest meseci se nije odvojilo od mene. Spavalo je samnom , čim sednem ono mi legne na grudi i tu spava, noću takođe. U tom periodu sam imala ogromne zdravstvene problem, baš sa srcem, a ono je to sve izvuklo, takođe sam i emotivno bila razbijena i uz pomoć njega puno toga sam prebrodila.

Posle tih šest meseci, donosi mi dever još jednu sivu mačku isto Ruska plava, ženka. Malo je bila divlja, ali kao da znam neki nemušt jezik i uspem da se sporazumem sa njima, oni se smire, prihvate svaku moju komadu, ali i ljubav i kako im je ja pružam tako mi je i oni vraćaju. I ona me je lečeli, ne znam kako one osete šta te boli, ali ta ženka Carica sam je zvala, jer imala je poseban hod, neko dostojanstvo i to ime joj je priličilo, ona mi se sklupča oko glave i izvuče bol, nepriajtnost , napetost sve .

Ne mogu reći da kada mi je to prvi put uradila da se nisam uplašila, jer kao što rekoh bila je malo divlja, da me ne ogrebe , ali nikada me slovima nikada nije ogrebala ni jedna od ovih mačaka, muško Micko i Carica. Od njih, ali najverovatnije i od komšija mačora , Carica je imala brojno potomstvo koje mi je podarila i ja sam ih čuvala do tri meseca, a kasnije ih udmljavalja , iskreno pomoću devera, jer nisma mogala sam, imala je veliki broj porod, 6,5,7,11 i to sve zdravi i krupni, jednom umalo da je izgubim nakon mesec dana nakon poroda, jer su joj pokupili sve vitamine, ali veterinar je pomogao i to smo sredili, kasnije sam naučila šta treba da joj dajem.

Zadnje macenje , bilo ih je pet, dva sam poklonila, ostala su tri, izašla je da obavi nuždu, jer sve moje mačke su same naučene da stanu pred vrata kada hoće vani, ako ih slučajno ne vidimo mjauknu, to jest pozovu  i otvorimo im vrata izađu tako i kada žele da uđu. Tako je izašla i nije se vratila, bila je šest godina kod mene,. Nije otišla,jer je imala mlade, nisam je nigde našla oko kuće i ukolinu, verujem da je neko ukrao ili odveo sa sobom, često jako često mislim na nju, evo i sada mi suze idu, ali se nadam gde god daje da je dobro. Micko je prošle goine tako isto izašao i nije se vratio. Bilo je još tu mačaka, ali niko kao njih dvoje.

Pored mačak polako se i jedan nevaljako Sima uvukao pod kožu, našla sam ga kod buvljak, umalo da ga zgazim po nekoj kiši, imao oko mesec dana. Toliko je bio dobar , da recimo moja unučica od godinu dan nabije ruku da mu uzme hranu iz usta i on je pusti, igrao se sa mačićima, kao da su kuce, toliko su bili veliki prijatelji da su zajedno spavali. Mog supruga je pratio svuda po gradu i čekao pored bicikle. Samnom je išao bez povodca, i svaku moju komandu je slušao a nikada ga nisam dresirala, ponašla sma se prema njemu kao živom biću koje sve razume, i davala puno ljubavi, valjda me je zato i slušao.

Da i moje sve životinje nisu pravile lom po mom domu, jelka je normalno stojala, nikada je nisu oborili i slično. gledam one slike i ne razumem zašto se tako ponašaju njihove životinje. E da i svaka od tih maca i kuca, kada imaju problem obavezno kod mene dođu i dozvoljavaju da im bilo šta uradim, da im rešim problem, bez obzira da li je bolno ili ne, kažem govorm neki nemušti jezik i razmemo se.

Tako su pored mačića koje je Craica macila, dolazili i drugi mačići, posebno mi je žao jednog Gricka, to je mače jedva dogegalo do mog praga, kasnije sam saznala da ih je bilo jedno sto metra od moje kuće celo leglo , neko ostavio, ali ono bilo uporno, Nikada nisam videla da se mače smeje i grcka me kada ga golicam, zato sam ga i nazvala Gricko, i smeši se non stop, mnogo  mije bio drag, ali mi je snaja ostala trudna i bio je uslov da mačke izbacim iz kuće, ako želim da viđam bebu, nažalost nije iznela tu trudnoću 😦 i ja kada je to rekla, unuče mi je bilo preče i da ne pravim svađu po kući dam ga jednoj prijateljici i mislim da je još uvek kod nje, a ovi ostali koji su dolazili , neke sam udomila a neki su stradali od kola, nesavesnih vozača. I da imam ogradu ko će mačku da zadrži da ne preskoči ogradu, radoznalo je to, umiljato drago ali vragolasto 🙂

E da umalo da zaboravim kuju  Belku, kuju koja je danima kružila oko moje kuće, često sam je zvala, pružala ruke ka njoj i tražila da dođe, ostavljala hlebe da može da jede, da bi ona jednog jesenjeg kišnoga dana okotila se u mom dvorištu pet štenadi.  čuvala sam ih, nju odnela u Orpak ( brinu o nezbrinutim životinjama ) na sterelizaciju, molila da ih neku uzme, ali svi lepi su ali ne mogu obaveze. Bilja, moja ptijateljica je uzela jedno i sada je kod nje, hvala joj, a ostale e ostale , a sa njima i Simu su otrovali šinteri po nalogu moje komšinice 😦 na njenu dušu. Belka se spasla, valja stara iskusna, da kasnije sam saznala da je ona stara kuja, izmučena maltretirana. Ima tri godina kako je kod mene, ali ne izlazi iz dvorišta i ako je neograđeno, čak i kada je zovem da prošetamo šumom neće da ide, još uvek taj starah da ne bude ostavljene. Ako je u toku dana ne pomilujem zbog obaveze ili već ne znam ni ja čega, on dođe na vrata i grebe na staklo. Odmah se preslišavam da li sam joj dala hranu jer hoće i zbog toga da traži, ne sve sam dala, i onda ukapiram da je to ljubav koju joj toga dan nisam dovoljno dala 🙂

To su životinje koje su zadovljne pažnjom , ljubavlju i egzistencijalnom pažnjom kroz hranu , ali ljudi te „životinje“ , o njima sam htela da sam stigla do doktorata u biologiji, da dam doktotu na temu „Ljudi su najveće životinje“, iskreno na tu temu sam došla nakon pročitene knjige sa šesnajest godina, „7000 dana u Sibiru“, ali i posle našta sam nilazila u životu, ta knjiga je bila mačiji kašalj, da kažem bezazlena, koliko su ljudi zlobni.

Evo jedne priče prilog tome:

“ U planinama na severu naših komšija u gradu Patok, uhvaćen je vuk i stavljen u kavez. Da bi ga nahranili, ljudi su odlučili da mu daju starog magarca, kojeg su ga godinama koristili njegovi vlasnici, i više im nije bio potreban zbog svoje starosti. A onda su životinje, zatvorene u jednom kavezu, izvele neočekivano … Vuk je magarcu pogledao u oči a stari iznemogli magarac to je isto učinio… postali su prijatelji! Budući da u svetu u kojem vladaju okrutnost, pohlepa i sebičnost ljudi, pojmovi „žrtva“ i „predator“ postaju besmisleni, a može se stvoriti divno prijateljstvo između dve duše, žrtve istog zla – ČOVEKA kome je sve teže razumeti izgubljene plemenite osećaje … Na Zemlji nema okrutnije životinje od njega!“

Vaša tetka Saveta 🙂

2 мишљења на “ODLOMAK IZ KNJIGE : „A možda samo jedna obična žena“”

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s