Bundeva -tikva!

,mn

Bundeva (Cucurbita pepo L. – Cucurbitaceae) je jednogodišnja, zeljasta biljka. Vodi poreklo, kao i ostale vrste tikvi, iz Centralne Amerike i donešena je u Evropu u XVI stoleću (u Peruu i Meksiku, arheolozi su pronašli dokaze stare 4000 godina o kulturi njenog gajenja).

Gaji se radi ploda koji može biti težak i preko 10 kg (nisu retki primerci mase od 50 i više kilograma) i semena iz kojeg se, hladnim postupkom, cedi ulje. Kod nas (Srbija) više je zastupljena kao pridruženi usev (međuusev) kukuruzu ili na okućnicama i seje se u isto vreme. Ovo je biljka sa šupljim, 4-5 metara dugim vrežama a savremena selekcija teži njihovom skraćivanju radi postizanja višeg prinosa i lakše primene agrotehničkih mera. List je širok, nasađen na duge peteljke. Cvetovi su žuti, krupni, lončasti. Zbog izraženog medenja, dobra je paša za pčele, kada se vrši i oprašivanje dvodomih cvetova. Cveta u julu i avgustu a sazreva septembra i oktobra. Cvet je otvoren od zore do 10 ili 11 sati pre podne, kada se zatvara. Svaki dan cvetaju drugi cvetovi. Najčešće se sreću, u narodnom povrtarstvu, botanički tipovi krupnih plodova, glatke ili slabo segmentirane površine, beličaste ili olovnosive boje kore, žutonarandžastog mesa i belog semena. Žuta boja mesa (endokarp) potiče od karotenoidnih jedinjenja.

Iz semena se cedi ulje (38-39%) tamnozelene boje sa crvenim prelivima; uljane sorte daju oko 48% zlatnožutog ulja. Cucurbita pepo convarietas citrullinina – varietas styriaca* (bundeva golica) ima žuto-zelenu koru, žuto-narandžasto meso i tamno zelene semenke bez spoljašnje opne, što omogućava lakše ceđenje. Dobijeno ulje je tamno zeleno sa crvenkastim prelivom i ima specifičan, prepoznatljiv ukus bundevinog semena. Ova sorta bundeve danas se gaji širom sveta, naročito u Ontariju (Kanada).

* Styria (Steiermark) – Štajerska, jugoistočni deo Austrije, graniči se sa istoimenom pokrajinom severnog dela Slovenije.

Selekcioni rad, industrijsko gajenje i prerada razvijeni su u SAD, Rusiji, Nemačkoj i Mađarskoj. Tradicionalno se gaji i manufakturno prerađuje seme u Sloveniji i Hrvatskoj.

U ishrani ljudi se koristi pečena i kuvana, a seme u vidu ulja ili pečeno. (Ulje se u lečenju i kulinarstvu koristi bez preterane termičke obrade, jer je maksimalna temperatura 100°C.) Domaćim životinjama se daje sirova, isitnjena, kao i uljane pogače, u kompoziciji dnevnog obroka hrane i posebno, izmrvljeno, celo seme kao antihelmintik (protiv crevnih parazita).

Lekovita svojstva bundeve, semena, cveta i ulja

U tradicionalnom isceljivanju, plod se preporučuje kao diuretik, osobama obolelim od reume, gihta, zapaljenja bubrega i mokraćne bešike. Dijetalna je hrana za gojazne osobe i dijabetičare, kao i onima sa oboljenjem želuca i tankih creva i kod pojave krvavih proliva. Protiv upale jajnika i problema menopauze treba je redovnije, u većoj količini, jesti i piti njen sok. Zapaženo je da bundeva dobro čini i obolelima od psorijaze (diuretsko dejstvo). Kod zapaljenja bubrega ili bešike savetuje se svakodnevni obrok od dinstane, neslane, bundeve sa malo paradajza i seckanog crnog luka koji je začinjen kašikom pavlake. Za ublažavanje bolova od proširenih vena treba je sveže nastruganu staviti kao oblog, te držati duže privijenu.

Seme se koristi za lečenje hipertrofirane prostate, kada ga treba – svakodnevno – presnog jesti. Najčešće se preporučuje kao antihelmintik pri pojavi dečijih glista (oxiuris) i pantljičare (tenia, trakavica). Ljuštenjem semena uobičajene bundeve, ne treba uklanjati tanku, srebrno-zelenkastu pokožicu (tegumen) jer se u njoj nalazi najviše lekovitih sastojaka, dok uljane sorte nemaju ljusku već samo prozračnu semenjaču.

Lek protiv glista i pantljičare: ujutro, natašte, treba pojesti istucane semenke sa malo meda (oko 50 grama za odrasle osobe) – mala deca od 30 do 50 grama, starija od 30 do 150 (200) a odrasli od 300 do 400 grama. Posle pola sata popiti kašiku ricinusovog ulja te ne jesti i piti nekoliko sati (može se jesti narendana mrkva).

Druga varijanta recepta (ruska) preporučuje da se posle jednog sata terapija ponovi, bez prethodnog uzimanja ricinusovog ulja.

Dalja mogućnost je konzumiranje ulja u svakodnevnoj ishrani, što se praktikuje na severozapadu Balkana i srednjoj Evropi (u Sloveniji postoje male, porodične, uljare čije ulje se visoko vrednuje na tržištu – čak, u dvostrukom odnosu prema maslinovom, te se razređuje drugim, jeftinijim biljnim uljima u razmeri 1:1).

„Grickanje” pečenog semena, u cilju lečenja, ne može se  preporučiti jer je pojava crevnih parazita povezana sa slabom higijenom ruku i niskom zdravstvenom kulturom stanovništva; mada, postoje preporuke ove vrste u starijoj literaturi kada su bili drugačiji zdravstveno-socijalni uslovi života.

Kod pojave bradavica, treba ih dva puta dnevno blago trljati smrvljenim prašnicima cvetova dok se ne osuše i same otpadnu. (Napomena: ovakve i slične promene na koži su sve češće u populaciji, a mogu se rešavati i mazanjem sokom peteljke smokve i stabljike maslačka.)

Protiv crevnih parazita, domaćim životinjama treba u prekrupi ili stočnom brašnu, davati sledeće količine istucanog semena po grlu, dnevno: kokoš 1-2 g, mačka 20-30 g, pas 30-60 g, svinja 80-130 g, u zavisnosti od telesne mase.

Za isceljivanje rana, opekotina i ispucale kože preporučuje se mazanje kvalitetnim uljem.

[Ulje je dobar medijum za ekstrahovanje lekovitog bilja na niskim temperaturama i spravljanje melema i kozmetičkih preparata (opšte, prećutno usvojeno, pravilo je da temperatura ekstracije lekovitog bilja u bilo kom ulju ili vodi ne treba da pređe 60°C u vodenom kupatilu).]

Ulje semena bundeve sadrži vitamine A, B1, B2, B6, C, D, E, K i minerale (kalcijum, magnezijum, kalijum, cink, kao dominantne mineralne sastojke).

Sadrži više od 60% nezasićenih masnih kiselina i bogato je biljnim proteinima/belančevinama. Ulje semena bundeve bogato je omega 3 i omega 6 esencijalnim masnim kiselinama koje povećavaju energiju organizma, poboljšavaju zdravlje reproduktivnih organa i obezbeđuju lep izgled kože i bolju funkciju centralnog nervnog sistema (mozga).

Naučna istraživanja pokazala su da ovo ulje reguliše nivo holesterola, preventivno deluje kod funkcije mokraćne bešike i prostate i pomaže u lečenju sindroma iritiranih creva. Takođe, istraživanja su pokazala da ovo ulje može da smanji frekvenciju/rizik pojave nekih vrsta kamena u bubrezima.

U Štajerskoj, ulje bundevinog semena (Kürbiskernöl, Kernöl) proizvodi se na poseban način u jesen. Seme golice se ručno odvaja iz bundeve, pere i suši. Potom se zagreva par minuta na 60°C. Zatim se seme presuje hladnim postupkom. Od 2,5 kg semena golice dobija se 1 kg ulja. Ovaj način dobijanja ulja bundeve vrlo se razlikuje od savremenog, industrijskog, postupka koji se danas koristi (seme se izdvaja mašinskim putem, a ostatak bundeve se rasipa po polju, umesto da se iskoristi za ishranu ljudi i domaćih životinja).

Evo komentar mojih prijatelja sa facebook-a i isprobani recepti🙂

.

  • Vasilije DulovicBUNDEVA, (Cusurbita pepo), poznata pod imenima: dulek, ludaja, buča), sa najrasprostranjenijim imenom tikva, je zbilja više-korisna namirnica za ishranu, a spada u vrstu povrća. Sjeme joj je najdletvorniji i lekoviti sastojak. Njeno tkivo obožavaju sve životinje, a naročito svinje. Zbog njene lekovitosti postoji izreka kao pouka: „šta zna svinja što je dinja“, JER PRIJE KONZUMIRA TIKVU NEGO DINJU! Hvala veronika.

    октобар 17 у 12:00 по подне · Свиђа ми се · 3
  • Milan NikolićInaće jedna od najbogatijih namirnica dragocenim mineralol cinkom, posebno u ova stresna vremana kada se sa svakim stresom izgubi deo ako ne i cela dnevna potreba istog. Sa 150g semenki ove plodaste povrćke/voćke podmirujete ne samo potrebe za cinkom koji je jak antioksidans i štiti nas kako od gripa i sličnih stanja tako i od raka, nego dobijate znatnu količinu omega-3 masnih kiselina kao i kvalitetnih aminokiselina (proteina), i zantnu količinu vitamina E, još jednog snažnog antioksidansa. A sa 200g bundeve dobijate još jednog jakog antioksidansa vit A, odnosno provitamin, u obliku beta-karotena, u količini preporučenih dnevnih potreba, koji je opet saborac protiv nabrojanih stanja i sinergistički deluje sa cinkom, i vitaminom E i C. Najzdravija je presna, sirova

    октобар 17 у 2:30 по подне · Свиђа ми се · 5
  • Cveta MiceskaTikva ima divno ulje za razne salate i mnogo je ukusno a lorisno ne samo za stres nego i leci prostatu.Sto vise stavljati persuna u salate i prelivati tikvinim uljem ,to je jedan izvrsan delikates.

    октобар 21 у 8:07 пре подне · Свиђа ми се · 1
  • Rose RosicVerka,napisi recept za corbu od bundeve…koju sam prvi i zadnji put do sada, jela kod tebe..

    октобар 24 у 2:43 по подне · Свиђа ми се · 1
  • Veronika NedimovicZa corbu je potrebna veca glavica lika, izdinstati na malo ulja,(cesce dolivati vode)i kada je izdinstan dodati bundevu iseckanu na kockice, naliti vodom da ogrezne i kuvati…kada je kuvana moze se propasirati, dodati jos malo vode, kasicicu mirodjije, iseckanog persina, posoliti, malo bibera ko voli i zaciniti pavlakom. Vrlo je ukusna i lici na krem corbu…a i vrlo se lako i brzo pravi.Prijatno !!!

    октобар 24 у 9:44 по подне · Свиђа ми се · 3
  • Rose Rosicvrlo ukusna corba,hvala ti draga moja Verka na receptu….a za ukus garantujem..

    октобар 25 у 3:45 по подне · Свиђа ми се · 1
  • октобар 25 у 4:08 по подне · Свиђа ми се · 1
  • Veronika NedimovicPostoji jedna divna anegdota u vezi spremanja ove corbe.naime pre desetak godina bila sam gost kod jedne prijateljice u Bgd koja se takodje bavi proucavanjem ezoterije i da nebi dangubili oko spremanja rucka, ona je skuvala navedenu corbu od bundeve. Kada sam to pricala kod mene u komsiluk sinu moje prijateljice koji je inace ozenjen sa Beogradjankom koja zivi sada u nasem selu, komentar mu je bio (inace je spadalo i pun vica):“Glavno da ti sto to jedu, zive u Beogradu, a sto jedu to sto mi bacamo svinjama, nema veze“, naravno to je bila sala kojoj smo se svi slatko smejali, a njemu je sada glavna poslastica kada mu njegova Beogradjanka napravi, bas tu corbu, obozava je!!!

    октобар 25 у 4:20 по подне · Не свиђа ми се · 1
  • Veronika Nedimovic inace, moja pokojna baka je pravila i dzem od bundeve u bakracu sa tim to je dodavala celu isecenu secernu repu i kuvala dok se ne zgusne, pasterizovala…bio je savrsen, a tegla takvog u Bio spajzu kosta bas puno…

 Ako imate jos neki savet, jos nesto korisno pisi te mi u komentarima, da svi vide na blogu i sire, da podelimo nase znanje sa svima! Ko zna kome moze da koristi:)

Ljubi vas vasa tetka Saveta:)

Коментари на: "Bundeva -tikva!" (1)

  1. Besim hajrizi рече:

    kupujem tikvene semke na velike kolicine.ko god ima ja bih vas zamolio da mi se javite tel.00377(0)44483673,trosim vise od 2 tona mesecno,zahvalujem unapred.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

%d bloggers like this: