Melemi, Saveti života, Tetka Saveta, Zdravlje

Groznica zapadnog Nila


E ovi mediji baš preteruju, samo izmišljaju neke bolesti. E sada Groznica zapadnog Nila, jes krokodila! – pretežno su takve reakcije ljudi na Groznicu zapadnog Nila, takva je bila i moja.

E od ujeda komarca, baš će mene i tako dalje

I kada me pitala doktorka da li te je ujeo komarac, ma otkud znam, pa koga nije ??? Ko obraća pažnju na to?

http://www.zjzkv.org.rs/arhiva-objava/46-groznica-zapadnog-nila-west-nile-fever

Oko dvadesetog avgusta, osetila sam malaksalost, umor, otežano disanje, preznojavanje, ali kao i svaki ovan guram to je bre od vremna, vrućine, promene vremenskih uslova i slično. Radim pa sednem, borim se valjda će se smiriti vreme, ma to mi je alergija na ambroziju, pa mi iritiralo sinuse i sve tako nešto.

Četo sam imala takav poriv da sam mometalno morala da legnem, nisam mogla da držim svest i glavu uspravo , samo da zaspim, i kako spustim glavu na jastuka, više ništa ne znam po sat, dva pa i do četiri sata odjednom. Ne mogu ni da me probude, niti se ja toga sećam ( to se zove tremor – i to sam kasnije saznala )

Na jedan dan  ( 19.8 ) sam bila u Beogradu, da uzmem unuku, a nakon pet dana se ponovo vratila u Beograd da radim, ali prijatelji kod kojih sam bila su primenitili promene na meni, i ako sam im rekla da mi nije ništa da je samo alergija, ali kažu nisi to ti??? Bili su u pravu i nisam mogla da radim, već sam se vratila u Kruševac.

Rekoh već simptome, mučnina, malaksalost, preznojavanje, nemanje apetita, sve ima bljak ukus, jedva sam i vodu pila. O poslu ni reči, samo sam sedela i očekivala da se oranizam izbori jer sam smatrala da imam alergiju koja je iskomplikovala sinuse, da izacivanje izlučevina iz nosa i kijanje su posledice toga.

Došao sin iz Beograda da nešto preuzme i poljubi me, kaže Šužo dušo ti si topla, ma ja sam uvek topla vrućina, tj. moja je energija takva, ali po njegovom odlasku ipak proverim temperaturu, kada ono 38.5 . Moram da napomenem da sam za zadnjih četrdeset godina imala 3-4 puta temperaturu i da iskreno nisam je ni osetila, kažem pripisivala sam vremnu.

Moj stav je da temperaturu ne „skidam“ do 39, jer smatram da organizam se sam bori. Pratila sam temperaturu koja se narednih četiri dana kretala od 37,5 do 38,5, tako se šetala bez ikakvih medikamenta ili drugih načina skidanja temperature. U međuvremenu javili su se bolovi po celom telu, posebno u leđnom delu gde su pluća, bubrezi i tako dalje užasni bolovi, užasni ( napominjem da sam jako „tvrda“ na bolove i teško da me slome)

E da nisam naglasila a to je jako bitno, da kada sam bila u Beogradu imala sam minut dva prekid filma, žargonski rečeno, da u trenutku nisam znala sa kim pričam, gde sam , niti šta trenutno radim ( pokušla da skuvam kafu) – osećaj je odvratan. Nisam bila sam , bili su prijatelji samnom koji su primetili da se nešto dešava samnom.

Konačno , 8.9.2018.g prvo odlazim kod kardiologa jer sam već bila da idem na kontrolni pregled, a u međuvremnu već sam teže disala, skraćeni dah, zamaranje pa da krenem od toga.

Moj doktor je Dr. Rade Stojković – kardiolog , jedan detaljan i pristupačan lekar koji sluša šta pričaš i usmeri te na pravi put. ( imam iskustva sa njim jer sam i decu vodila kod njega, i njegovi saveti su bili predobri i urodili plodom).

Da skratim, srce i pluća su bila u redu i ako sam po bolovima u kompletnom grudnom delu bila ubeđena da imam zapalenje pluća, mada ne znam da li uopšte bole pluća. Ali na osnovu moje priče o tome šta mi se dešavalo, koje simtome imam ( obično kada idem kod lekara pričam ko navijena o svemu što mi se dešava, jer nekada i najmanja sitnica nagovesti neki problem , sećam se da naprimer jednom sam rekla doktoru da mi se jedne nenormelno ljuta papričica, koje sam i konzimirala a da mi uopšte nije smetala ljutina- to je bio znak da mi je pankreas u problemu, i tako je i bilo ) , pažljivo me je saslušao , i odmah mi napisao uput za infektivno, rekao je da je 99% virus koji mi je napao ovojnicu mozga, da sam zbog toga imala „prekid filma“, kao i ostali simptomi.

Taman sam mislila sada će me zezati u bolnici, jer mi je uput od privatnika, ali naprotiv odmah su me primili, saslušavši moje simptome, odmah su uspostavili dijagnozu, dali mi terapiju ( 4. flaše infuzije  u kojima su bili antibiotici, protiv dolova, za mozak, i ne znam šta još), trebala sam da odmah ostanem u bolnicu, ali ovan/jarac je potpisao da odbija, našta je doktorka rekla može, ali samo da ako ujutro dam rezultate i javim joj se? Rezulati su bili jako loši  koji su potvrdili njenu dijagnozu, Groznica zapadnog Nila, umeđuvremnu dala sam krv za analizu u Torlaku.

Dok sam se vraćala kući, nisam mogla da se naslonim na sedište auto, jer kao da sam imala žive rane na leđima, to je tako bolelo.

Odnela sam rezultete i odmah su me ponovo ostavili u bolnicu jer više nijee bilo priče da mi nije ništa 😦

Kreće lečenje, po 3-4 infuzije na svakih tri sata, neke tablete 800mg na svakih 4 sata ( kao da sam primala radioaktivno nešto, imala sam  takav osećaj ) , a od jedne infuzije koči se ruka dok ne izteče.

Da još simtoma celo telo od lica do stopal, osip kao boginje samo što ne svrbi, otekla železde na vratu kao ping pon loptice, a po mozgu kao da ti prolaze viljuškm, tj. reakcija na zvuk, svetlo, galamu …, proliv ( petnajestak dana ), kijanje( trajalo samo jedan dan , ali jedva su mi dali infuziju koliko je bilo često )

Tih sedam dan prošla sam sedam krugova pakla, mislila sam da nema kraja . Dobijem pritisak 200-110, povraćanje … Zadnjih dana kada su mi donosili infuziju, kada je vidim počinju mravi da mi idu kroz telo od nervoze, odvratan osećaj

Kažu da sam imala školski primer virusa, sa simtomima kao u udžbenicima – daleko im lepa kuća, mogla sam i bez toga 😦

I 14.9.2018.g simptomi su se smirili, 13.9 sam pojela prvi kuvani krompir, našta je servirka bila presrećna, jer do tada osim po malo vode nisam mogla ništa da konzumiram – tada sam shvatila koliko sam bila bolesna i koliko su svi brinuli za moje zdravlje .

Trebalo sam da naglasim što je jako bitno ja sam dijabetičar ( ranjiva grupa ), četri puta na insulinu , i da je sve ovo još bilo opasnije i teže, što nisam znala tada, i bilo mi je teško da regulišem unos insulina, nisam ni bila u stanju da kontrolišem i određujem unos, jer nisam konzumirala hranu, ali bilo je infuzija, haos.

Hoću da pohvalim osoblje infektivnog odelenja Kruševačke bolnice svi su jako profesionalni , uviđajni i susretljivi. Ne govorim samo o sebi već i o drugim pacijentima, mada sam i ja bila samo pacijenat nisam imala nikakve veze.

Moj lekar je bila Dr. Gordana Trifunović – infektolog , odličan lekar, prijatna osoba koja je odmah odredila dobru terapiju, a sestre su predobre, požrtvovane i stručne, hvala im svima, što sam njihovim požrtvovanjem izašla kao zdrava osoba i prebrodila i ovu životnu krizu.

PS S obzirom da imam slabe vene, od bronila i infuzija , dobila sm upalu vena na rukama i trebalo je dve nedelje da se smire i prestanu bolovi. I da stavljala sam obloge od alkohola i kupusa, ali tek kada sam upotrebila svoj melem to je počelo brzo da se oporavlja. Nisam znala da je ovo veliki i čest problem, ali saznala sam na teži način.

Puno savet na ovom linku, tj. fb, grupi:

https://www.facebook.com/groups/140245076001630/permalink/2693187584040687/?notif_id=1538305080924900&notif_t=group_post_approved

Statistika od pre par dana , 330 registovanih obolelih od virusa groznice zapadnog Nila, od toga 30 nije uspelo da se izbori sa virusom, završilo se fatalno po njih.

Hvala Bogu i Višim silama, što sam imala snagu da se izborim sa njim. Rezultat je bistrina u oku, koju dugo nisam imala, jer ovoliko dugo se nisam „odmara“, baš dugo 🙂

 

Tetka Saveta 🙂