Saveti života

Multipla skleroza i parkinsonova bolest, uzroci , lečenje…


Koji su uzroci multiple skleroze

Ovo hronično autoimuno upalno oboljenje centralnog nervnog sistema karakteriše gubitak mijelina. U pitanju je bela supstanca koja obavija nervno vlakno i formira mijelinsku opnu. Njen je zadatak ubrzavanje prenosa nervnih signala kroz centralni nervni sistem. Oštećenje mijelina uzrokuje usporavanje ili prekid prenosa nervnih impulsa, što izaziva različite neurološke tegobe. Ukoliko je, na primer, nastalo na delovima nervnog sistema koji prenose poruke između mišića i mozga, dolazi do otežane pokretljivosti. Sa druge strane problem s nervima koji prenose senzorne informacije ka centralnom nervnom sistemu može uzrokovati poremećaj vida. Kada je u pitanju multipla skleroza uzrok još uvek nije poznat. Pretpostavlja se da važnu ulogu igra i genetski faktor u kombinaciji s nekim infektivnim agensom. Razloge svakako treba potražiti i u oslabljenom imunološkom sistemu. Inače, od ove bolesti pati preko dva i po miliona ljudi u svetu, mahom u razvijenim zemljama. Veoma je česta multipla skleroza kod mladih odoba, starosti 20 do 40 godina i nešto je češća kod žena.
Multipla skleroza simptomi bolesti u ranoj fazi
Simptomi multiple skleroze vrlo su raznovrsni i poprilično se razlikuju kod svakog bolesnika ponaosob. Ipak, neki znaci bolesti javljaju se kod većine pacijenata i gotovo su identični. To su malaksalost, ukočenost udova, drhtanje, loša koordinacija i ravnoteža, smetnje u govoru te poremećaj vida. Neretko su prisutni problemi s bubrezima i bešikom, kao i slabije pamćenje. Ponekad se oboljenje manifestuje kroz samo jedan simptom u vidu zamućenja vida ili, na primer, slabosti u nogama. Bolest je katkad potpuno nepredvidljiva. Kada je posredi multipla skleroza simptomi se ponekad javljaju iznenada i isto tako nestaju. Smenjuju se faze pogoršanja i povlačenja bolesti. Kod polovine obolelih razvija se takozvani sekundarni progresivni oblik sa znatnijim pogoršanjima i povremenim slabljenjem tegoba. U nekim slučajevima nastaje takozvana primarna progresivna multipla skleroza. Karakteristična je po upornim napadima, bolnim grčenjem mišića, čak i paralizom. U početku faza smirivanja simptoma može trajati godinama, mada se dešava da tok bolesti bude ubrzan. U takvom scenariju u kratkom roku može nastupiti invaliditet.

Kako se postavlja dijagnoza MS?

Zbog raznolikih tegoba koje često ukazuju na neke druge bolesti, multipla skleroza otkriva se prilično teško. Jedini način za uspostavljanje pouzdane dijagnoze jeste snimanje magnetnom rezonancom. Samo ona može detaljno pokazati postoje li oštećenja na mozgu – žarišta upale, karakteristična za ovo oboljenje. Pored navedenog kako bi se utvrdila multipla skleroza dijagnoza se nekad donosi isključivo na osnovu simptoma.
Ovaj metod primenjuje se tek kada nikakva oštećenja na mozgu nisu vidljiva kod obolelog. Nije toliko pouzdan, ali nekad je jedini. Potpuno izlečenje nije moguće, ali postoje medikamenti koji znatno ublažavaju postojeće tegobe. Oni će usporiti razvoj oboljenja i svakako poboljšati kvalitet života. Veoma je važna i fizička aktivnost, koja jača oslabljene mišiće i pozitivno deluje na koordinaciju. Kada je u pitanju multipla skleroza smrtnost je u poslednjih par decenija znatno niža nego ranije. Stopa mortaliteta je sve manja i jako je važan je preventivni unos vitamina D. Ukoliko ga uzimate u preporučenim dozama, izbećićete sve najteže simptome bolesti.

Zašto je važna ishrana kod multiple skleroze

Geografska rasprostranjenost multiple skleroze ukazuje na činjenicu da je ova bolest mnogo učestalija u regijama gde se konzumira jača hrana. Ukoliko je ona kalorična te bogata ugljenim hidratima i životinjskim masnoćama, rizici su puno veći. Za razliku od delova sveta u kojima se jede više povrća i ribe, poput dalekog istoka gde se retko javlja. Multipla skleroza kod dece je vrlo učestala u Severnoj Americi i Evropi. S druge strane gotovo je nepoznata u zemljama kao što su Japan, Koreja i Kina. Tamo se konzumira hrana s manje zasićenih masti (preciznije, omega-6 arahidonske masne kiseline iz životinjskih namirnica). Mani je unos namirnica koje sadrže holesterol, te podstiču upale i pogoršavaju simptome bolesti. U azijskim zemljama ishrana je bogata ribom, plodovima mora, semenkama, voćnim uljima, esencijalnim masnim kiselinama. Među njima su najvažnije omega-3 (riblje ulje i lan), jer suzbijaju sve vrste upala. To svakako ne znači kako postoji čudotvorna dijeta koja leči multiplu sklerozu. Bez obzira na to namirnice bogate antioksidansima i nezasićenim masnim kiselinama mogu ublažiti tegobe.

Masaža i fizičke vežbe

Redovne fizičke vežbe prepisane od vašeg fizoterapeuta, kao i samostalne individualne aktivnosti, nikako predavanje omogućiće vam koliko toliko pristojan i finkcionalan život.

I nemojte molim vas ja to ne mogu, a da se niste ni potrudili. Pitanje je samo da li hoćete??

Ovih dana sam se čula sa gospođom od sedamdeset dve godine, vedrog duha , da uopšte nisam mogla verovati preko telefona da boluje od MS-a. Gospođa mi je ispričala da ima MS od svoje trideset pete godine , da kada je čula od čega boluje bila skrhana. Imala je već troje dece i muža.

Posle prvog šoka posavetovala se sa lekarom, koji joj je rekao da nema leka bolesti, ali da kvalite života zavisi od toga da li se ona predaje ili ne. Razumem je da su joj deca bila jedan od glavnih pokretača, da se uhvati u koštac sa bolešću i da kvalitet svog života i života svoje porodice dovede do maksimuma.

Skraćeno, ona danas živi sama, jer joj je nažalost suprug preminuo, a još uvek joj nije potrebna pomoć dece jer je uspela maksimalno da odriži funkciju tela tako da može sama da se opslužuje. Kuva, čisti , sprema i tako dalje.

Ovo iznosim jer sam imala prilike da se sretnem sa osobama mladim koje su obolele od MS, i pale u depresiju, predaju se. Treba da se izdignete iznad situacije i da sami sebi pomognete, da koliko možete ne zavisite od drugih, jer na taj način jačate svoje samopouzdanje. Nema predaje sve dok ima načina kako da poboljšate kvalitet svog života.

Znači jedan od osnovih stvari je redovna, svakodnevna vežba, da postane navika kao umivanje što je svakog dan, znači da stvorite jednu korisu naviku i kako kaže Nepolen Hil, postenete njen rob. Jer mi smo robovi navika samo treba stvoriti dobre navike i postati njihov rob.

I još jedan način je masaža, koja vam omogućava da vam mišići ostanu fleksibilni, da ne stavraju otpor koji prouzrokuje bol.

Tetka Saveta

PARKINSONOVA BOLEST

 

Parkinsonova bolest je nažalost takođe jako raspostranjena, kao i MS.

Sa Parkinsonovom bolešću Majkl Džej Foks bori se 28 godina. Iskustvo deli sa drugima i nesebično pomaže osobama koje su u istoj situaciji.

Na ovom linku možete videti kako se Majkl bori sa ovom bolešću.

https://zena.blic.rs/zdravlje/majkl-dzej-foks-parkinsonova-bolest/912mr01

Takođe jedan vid olakšanja kvaliteta života kod obolelih od Parkinsona u vežbe i masaža .

Nije sve tako crno, možete imati osmeh :

 

 

 

 

 

Oni koji je redovno upražnjavaju kažu da im je kvalitet života vidno popravljen.

Za sve bolesti, pa i ove je bitno redovno čišćenje oraginizma, o čemu sam već pisala : https://tetkasaveta.wordpress.com/totalna-terapija-po-brojsu-moje-iskustvo/rak-ciscenje-jetre-antiparazitni-program-licno-iskustvo-lecenje/,

kao i zdrava ishrana.

Vaša tetka Saveta 🙂

 

 

Saveti života

Dinja – nikada slađa nego ove godine


Sadrži nutrijente važne za zdravlje očiju, a ima moć i da spreči razmnožavanje ćelija raka

Dinja sadrži veliku količinu vode, a relativno malo kalorija, tako da je pogodna za dijetalnu ishranu, kao diuretik i za čišćenje organizma.

Jedna porcija dinje od 150 grama sadrži:

53 kalorije, 0,3 g masti, 13 g ugljenih hidrata, 1,4 g vlakana, 30% dnevne količine vitamina A, 78% dnevne količine vitamina C.

Kod nekih kalifornijskih sorti izmerene su i 100-postotne dnevne potreba vitamina A i C. Ova slasna voćka obiluje antioksidansima kolinom, zeaksantinom i beta karotenom, koji pružaju zaštitu od niza bolesti – od obične prehlade pa sve do raka. S obzirom na to da 90-95% njenog sastava čini voda, idealno je voće za hidrataciju tokom vrućih letnjih dana.

Semenke, koje su takođe jestive, sadrže proteine, vlakna i omega-3 masne kiseline u obliku alfa-linolenske kiseline.

Lekovito delovanje dinje

  1. Štiti zdravlje očiju
    Dinja sadrži nutrijente važne za zdravlje očiju – beta karoten (iz kojeg se oslobađa vitamin A), vitamin C, lutein i zeaksantin. Zeaksantin je važan karotenoid koji se apsorbuje u retinu oka gde deluje antioksidativno i kao UV zaštita. Nekoliko studija je pokazalo da karotenoidi usporavaju destruktivni proces u retini i retinalnom pigmentu koji vodi do makularne degeneracije (bolest središnjeg dela mrežnjače koja se obično javlja kod starijih osoba).
    S obzirom na to da su brojne studije ukazale kako ozbiljan nedostatak vitamina A i C može dovesti do glaukoma i makularne degeneracije, pa čak i do slepila, dinja je odličan izbor za sprečavanje ili usporavanje razvoja ovih poremećaja.
  1. Smanjuje rizik od astme
    Rizici razvijanja astma niži su kod ljudi koji konzumiraju veće količine određenih utrijenata. Jedan od njih je i beta karoten, pronađen u žutom i narandžastom voću poput dinje, bundeva, šargarepe i zelenog lisnatog povrća poput spanaća i kelja. Vitamin C takođe je važan nutrijent koji štiti od astme, pomaže protiv gubitka kiseonika te smanjuje rizik od alergijskih reakcija, a dinja ga sadrži u velikim količinama.
  1. Reguliše krvni pritisak
    Dinja sadrži vlakna, kalijum, vitamin C i kolin koji popravljaju zdravlje srca. Konzumacija hrane bogate kalijumom pomaže u regulaciji nivoa natrijuma što je važno kod tretmana visokog pritiska. Kalijum pomaže organizmu u oslobađanju viška natrijuma i tako smanjuje povišen krvni pritisak. Kalijum je potreban i za regulisanje ravnoteže vode, kiselo-bazne ravnoteže i neuromuskularne funkcije, a takođe igra važnu ulogu u prenosu električnih impulsa do srca. Unos kalijuma povezan je i sa smanjenim rizikom od kapi i gubitka mišićne mase. Ovaj mineral čuva gustoću kostiju te sprečava nastanak kamenja u bubregu.
  2. Štiti od raka
    Dinja je bogat izvor antioksidansa koji igraju zaštitnu ulogu u očuvanju zdravih ćelija tela od oštećenja i upala koje mogu dovesti do raka. Tako su mnoge studije došle do zaključka da dinje mogu biti korisne u prevenciji raka creva, prostate, dojke, materice, pluća i raka gušterače. Jedinjenja iz dinje kukurbitacini više puta su pokazali antikancerogeno delovanje tokom istraživanja. Njihovo delovanje je variralo od smanjivanja širenja raka i samouništenja ćelija do potpunog zaustavljanja ćelijskog ciklusa kod ćelija raka.
  3. Reguliše probavu
    Dinja spada u lako probavljivu hranu i preporučuje se da se jede na prazna creva i pre nekog drugog obroka. Dobar je izbor i za one sa osetljivim želucem jer sadrži enzime i ne troši energiju organizma na probavljanje hrane. Zbog obilja vlakana i vode sprečava zatvor i pomaže u regulaciji probave, zdravlju probavnog trakta i izbacivanju toksina iz creva.
  4. Deluje protivupalno
    Kolin je važan nutrijent u dinji koji pomaže boljem snu, učenju i memoriji. Takođe je bitan i za održavanje elastičnosti staničnih membrana, transmisiju živčanih impulsa, iskorišćavanje masti i smanjivanje hroničnih upala. Redovno konzumiranje dinje pomaže u smanjenju oksidativnog stresa i tako smanjuje upalne procese koji mogu dovesti do razvoja artritisa. Upale u telu povezuju se i s nastankom metaboličkog sindroma koji označava grupu metaboličkih poremećaja. Ovi poremećaji se ispoljavaju kao inzulinska rezistencija, nakupljanje masnog tkiva u području trbuha (abdominalna ili centralna pretilost), visok nivo holesterola i povišen krvni pritisak. Istraživanja su pokazala da su žene, koje su konzumirale 350 grama voća na dan, imale znatno niži rizik od razvijanja ovog sindroma. Studija je uključivala dinju, jabuke, grožđe, lubenicu i banane.
  5. Štiti kožu i kosu
    Redovno konzumiranje dinje odlično je za lepotu kože i kose To je zbog uticaja vitamina A koji je nužan za proizvodnju sebuma koji vlaži kožu i kosu i esencijalan je za njihov rast. Vitamin A bitan je za čisti ten, a takođe može pomoći i u zaštiti od UV zraka koje uzrokuju brže starenje kože. Osim vitamina A, tu je i vitamin C važan za izgradnju i održavanje kolagena koji koži i kosi daje strukturu. Zato je dinja odlična pomoć protiv bora i preranog starenja. Osim u ishrani, možete je koristiti i direktno na koži i kosi kao masku ili regenerator.

Lekovitost i konzumacija semenki i čaja dinje
Semenke dinje posebno se preporučuju kod bolesti bubrega, pogotovo kod bubrežnog kamenca. Prema ajurvedi,semenke dinje imaju rashlađujući efekat i idealne su za konzumaciju tokom leta. U Indiji, mlevene semenke dinje dodaju se u lassi (napitak od jogurta) i thandai (hladno mleko sa začinima), a cele semenke u slatkiše i halve.

Plod, semenke i ulje od semenki, drevno su lekovito sredstvo za lečenje raznih tegoba kao što su kašalj, temperatura, paraziti, želudačne, probavne, bubrežne i urinarne smetnje. Čaj od cveta dinje koristi se za iskašljavanje.

Napomena: Ako koristite beta blokatore ili imate slabije funkcionalne bubrege  konzumirajte dinju u umerenim količinama.

Ljubi vas vaša tetka Saveta 🙂