Saveti života

Naučite od orla da vaspitate svoju decu, ne pravite od njih nesposobnjakoviće – biće vam kasnije zahvalni!


Ženka orla zbog odabira oca za svoje potomstvo radi tako interesantnu stvar. Sa drveta ili grmlja, odlomi grančicu, uzima je u kljun, podigne se na veliku visinu i počinje da kruži sa tom grančicom.
​Oko ženke, počinju da lete orlovi, onda ona baci tu granu, i gleda. I neki orao pokupi tu granu u vazduhu, ne dozvoljavaći joj da padne, zatim je predaje ženki veoma nježno, iz kljuna u kljun. Orlica uzima granu i ponovo baca, mužjak je ponovo uhvati i donosi do nje, a ona ponovo baca …

I tako se to ponavlja – mnogo puta. U slučaju da, posle nekog vremena i ponovnog bacanja grane, orao je uhvati svaki put, tada ženka odabere njega i pari se sa njim.

Zašto ona to radi, shvatićete potom.

Zatim oni odlaze na visoku liticu, prave gnijezdo od jakog pruća, rijetko, dovoljno tvrdo, a mama i tata posle toga počinju da izbacuju iz sebe, iz sopstvenog tijela, kljunom paperje i perje. Sa ovim paperjem i perjem, prave gnijezdo, popunjavajući sve rupe, čine ga mekim i toplim. U takvom mekom i toplom gnijezdu, orlica polaže jaja, zatim se iz njih izlegu orlići.

Kad se pojave orlići ( a oni dolaze na svijet tako mali, goli, nemoćni), roditelji ih pokrivaju svojim tijelima sve dok ne ojačaju. Zaklanjaju svojim krilima od kiše, od jakog sunca, donose im vodu, hranu, i orlići rastu. Počinje da im raste perje, krila i rep postaju jači.

I tada su već ojačali, mada su i dalje mali. Tada mama i tata vide da je došlo vrijeme.

Tata sjeda na kraj gnijezda i počinje da udara krilima po njemu: maše, udara, trese to gnijezdo. Zbog čega? Kako bi izbacio sve perje i paperje, tako da ostane samo kruto gnijezdo od pruća, kojeg su na samom početku savili i napravili. Orlići sjede u tom rastrešenom gnijezdu, neudobno im je, teško i ne shvataju šta se događa: mama i tata su bili tako nježni i brižni.


Orlica za to vrijeme odleti negdje, da uhvati ribu i sjeda negdje oko pet metara od gnijezda, tako da mogu da je vide orlići. Onda, ispred svojih orlića, počinje polako da jede tu ribu. Orlići sjede u gnijezdu, viču, krište, ne shvataju šta se događa, jer je ranije sve bilo drugačije. Mama i tata su ih hranili, pojili, a sada je sve nestalo: gnijezdo je postalo čvrsto, nema perja i paperja, a još roditelji jedu ribu, a njima ne daju.Šta da se radi? Ako hoćeš da jedeš, moraš da izađeš iz gnijezda. I onda orlići počinju da prave pokrete koje nikada ranije nijesu radili. Oni i dalje ne bi to radili da su roditelji nastavili da ih maze. Orlići počinju da izlaze iz gnijezda. Oni padaju, nespretni su, još uvijek ništa ne umiju, ništa ne znaju. Gnijezdo se nalazi na litici, na strmoj litici, tako da ne može nikav predator da im se približi.

​Orlići dolaze do ivice gnijezad, mašu po njemu, a zatim lete u ponor. A onda tata (onaj koji je jednom hvatao grančice) strmoglavo leti nadolje i hvata svojim leđima orlića, ne dozvoljavajući mu da se razbije. A onda, ponovo ga donese do neudobnog gnijezda, opet se nalazi na litici, i sve počinje od početka. Orlići padaju, a otac ih hvata.

Kod orlova nijedan orlić se nije razbio.

I onda, u nekom trenutku pada, orlić počinje da pravi pokret koji nikada ranije nije radio: širi na vjetru svoja krila, ulazi u vazdušni tok i tako počinje da leti. Tako orlovi uče svoje orliće. I čim orlić počne da leti sam, roditelji ga uzimaju sa sobom i pokazuju mjesta na kojima se nalazi riba. Više im je ne donose u kljun.

Ovo je vrlo dobar primjer kako treba da vaspitavamo našu duhovnu i fizičku djecu. Koliko je važno da ih pretjerano ne držimo u toplom gnezdu! Koliko je važno je da ih pretjerano ne hranimo ribom, kada je oni već mogu sami loviti!

Ali i sa kolikom brigom treba da ih učimo da lete, posvećujući tome svu svoju snagu, svoje vrijeme, mudrost i vještinu! Nije čudno što ženka bira mužjaka, bacajući grančicu. Ona ne želi da joj se djeca razbiju. Birajući nemarnog oca bez provjere, ne može računati na potomstvo. Kod orlova kao i kod pilića, malo je jedan ili dva.

Ovo je jako inspirativna priča i poučna, ko želi da je shvati, ljubi vas vaša tetka Saveta 🙂

Некатегоризовано

..da i dalje žvaćemo, ali da su jela potpuno izgubila svoj ukus. – KEVA


KEVA

I oni kojima nije majka, zovu je Keva!
Kevo, dodaj ono! Kevo, opeglaj ovo! Ostavi, to će posle Keva!
Za one koji to ne znaju, treba reći da su keve postarije i podeblje žene niskog rasta (danas, nažalost, vrsta u izumiranju) koje prebivaju, uglavnom, po kuhinjama, držeći poput polumitskih ličnosti na svojim plećima čitavu kuću, porodicu, život, svet…
Otkako ih znamo, odevene su uvek isto, u kućne haljine od jeftinog tamnog cica ili porheta bezobličnog kroja: ne zbog toga što nemaju šta drugo, već što im je potpuno svejedno kako izgledaju.
U džepovima njihovih šlafroka su raznobojne pilule za jetru, želudac, glavobolju i one ružičaste, za visok pritisak… Na stubastim nogama proširenih vena, ižvakane patofne od kariranog filca koji je već odavno izgubio i boju i oblik. Kevama retko ko donosi poklone. Svi znaju – Kevi ništa ne treba!
Samo da smo joj živi i zdravi! I kad joj donesemo sto grama kafe (nemlevene) mi joj je i popijemo.

Ko ima sreće da u kući ima Kevu, ješće najtajanstvenija, već odavno iščezla jela, za koja mnogi danas i ne znaju.
Keve su poslednja stvorenja u Beogradu koja umeju da kuvaju flekice sa kupusom, grenadir-marš ili papazjaniju, da ne govorimo o knedlama sa šljivama ili bunar-kiflama, koje su to čudno ime dobile po testu što je nekad moralo da se drži izvesno vreme u bunaru, da nakisne…
Poznato je da keve još uvek ne veruju kupovnim korama za gibanicu i da ih same “razvijaju“ po čitavoj kući; čak i za rezance u goveđoj supi!
I pored svih naučnih dokaza o štetnosti, keve uporno dan-danas završavaju sva kuvana jela zaprškom od brašna i aleve paprike. One su pravi majstori za ajvar – taj “srpski kavijar“ (kako ga je lepo opisao jedan francuski putopisac), a paprike peku po dvorištima na starim limenim šporetima.
Donedavno, tamo su pekle i pekmez od šljiva, a za vreme rata pravile sapun od loja i žive sode, pa ga posle žicom sekle na kocke. Zbog ajvara keve nikada ne bacaju tegle, dunst-papir i gumice. One će vam od sveg srca pokloniti slatko od dunja, samo pod uslovom da im posle vratite teglu!

Zanimljivo, Keva retko kada jede sa ukućanima za stolom, a opet ima problema sa težinom.
To je, verovatno, zbog toga što, boraveći čitavog života u kujni iznad šporeta, neprestano udiše hranljiva isparenja, gricka i proba jela da bi postigla idealan ukus.
Kad im se razbole unuci, keve odmah bacaju antibiotike u đubre čim ode lekar.
Temperaturu skidaju komovicom, projinim brašnom i vinskim sirćetom; zauške leče slaninom iza ušiju; za lečenje upotrebljavaju i “mast (propuštenu) kroz devet voda“, a u ormanu čuvaju čitavu zbirku čajeva. Beli slez, kamilica, žalfija, nana, majčina dušica… Već sama imena ovih čajeva leče svojim magijskim, utešnnim zvukom.
Keve su poslednje osobe na svetu koje će zakrpiti sve ono što nijedan krojač ne prima. Zbog toga uvek imaju kolekciju raznobojnih “ibrišima“.
Keve su najtolerantija bića. Šiptar Abdulah, mada je često sedeo sa nama za stolom, uvek je dobijao jela koja je Keva kuvala posebno za njega, jer mu je religija zabranjivala našu hranu.
U vreme ramazanskog posta, ni Keva nije pred njim jela, da ga ne povredi.
Jedini Kevin kalendar bio je – crkveni! Jedini izlazak za godinu dana, onaj na groblje – za Zadušnice.
Pa i tada, dok smo mi ostali jeli za pokoj duša, ona je neprestano služila pokojnike pod zemljom.

I makar da ste već prevalili pedesetu, Keva nikada neće zaspati dok se ne vratite kući.
U kuhinji će vas, mada ste već večerali, čekati poklopljeno vaše omiljeno jelo iz detinjstva – spanać sa faširanim šniclama. Ko tome da odoli?
Keve, te sveštenice i čuvarke jednog davnog, iščezlog vremena kada se živelo mirno, pošteno i udobno, nažalost, nisu nikome uspele da prenesu svoje male tajne.
Tek kada nas napuste, ostavivši iza sebe dopisani „Patin kuvar“ i kutiju za cipele punu naših fotografija iz mladosti, shvatimo da i dalje žvaćemo, ali da su jela potpuno izgubila svoj ukus.
Мома Kapor

Šta znači reč KEVA:

http://www.serbiancafe.com/lat/diskusije/mesg/154/15630872/reci

Tetka Saveta 🙂