Razlozi nisu bitni, ali najverovatnije nestabilno vreme, promena klime na našem području, velika količina stresa dovode do pada imuniteta. Virusi vladaju sa svih strana, na meti su sva godišta, mladi stari, posebno hronični bolesnici.
Apelujem na redovnu kotrolu, proveru labaratoriskih analiza koji pored vaše subjektivnog osećaja i analize mogu sprečiti veća obolenja i komplikacije. Kontrola i preventiva su najbitniji, nemojte biti lenji na uštrba svog zdravlja, da nebude posle e da sam……
Odličan članak na Fb Grupi koja je na sledećem linku : https://www.facebook.com/groups/140245076001630/
PROBLEMI NEDOVOLJNOG IMUNITETA I USPEŠNO SAVLADAVANJE BOLESTI
Imuni sistem je sastavljen od nekoliko posebnih delova koji zajedno čine savršenu funkcionalnu celinu (ukoliko se zadovolje određeni fiziološki preduslovi).
Osnovna funkcionalna jedinica imunog sistema su ANTITELA koje proizvode bela krvna zrnca (leukociti). Antitela su ono što dolazi u direktan odnos sa bakterijama, virusima, gljivicama, toksinima, ćelijama tumora i karcinoma, tj sa svim (sa fiziološkog aspekta) genetski ili strukturno izmenjenim ćelijama.
Koštana srž, proizvodi crvena (eritrocite) i bela krvna zrnca iz matičnih ćelija. Eritrociti potpuno sazrevaju u koštanoj srži i kao takvi ulaze u krvotok. Kad su u pitanju bela krvna zrnca fiziologija je nešto drugačija. Velika većina leukocita sazreva u drugim delovima tela.
Interferon je vrsta proteina koji ima veoma važnu funkciju u imunom odgovoru. Uloga mu je da omogući ćelijama međusobnu komunikaciju (da jedna drugoj šalju signale). Kad do neaktivne ćelije dospe interferon ostalih ćelija koje su došle u dodir sa faktorom kontaminacije, neaktivna ćelija počinje da luči proteine koji sprečavaju nesmetani napredak neželjenih agenasa ( npr. sprečava umnožavanje virusa).
Hormoni imunog sistema nazivaju se limfokini. Neki limfokini koče (suprimiraju) rad odbrambenih faktora dok drugi pojačavaju (aktiviraju, indukuju) njihovo dejstvo. Imunosupresorni efekat imaju steroidi i kortikosteroidi (derivati adrenalina). Hormoni koji aktiviraju naš odbrambeni sistem su:
Limfni sistem
Limfa se pretežno sastoji od limfocita (vrste belih krvnih zrnaca). Svi organi i tkiva u telu su u konstantnoj komunikaciji sa limfom. Put limfe kroz telo ide preko limfnih čvorova. U njima se obrađuje sadržaj limfe, odnosno, predhodno sakupljena velika većina patogena. Limfni čvorovi predstavljaju vrstu filtera za odvajanje raznih patogena.
Limfoidni organi obuhvataju koštanu srž i timus, kao i limfne čvorove, slezinu, krajnike i adenoide, slepo crevo i grupice limfoidnih tkiva u tankom crevu, poznate kao “Pejerove ploče”.
Slezina filtrira svu krv u potrazi za ćelijama nepoznatog porekla i eritrocitima koje polako treba zameniti (životni vek im je 90 dana).
Timus je žlezda koja se nalazi u grudnom košu. On je odgovoran za proizvodnju i sazrevanje T-limfocita.
Leukociti predstavljaju zbir različitih ćelija koje međusobno sarađuju u cilju uništavanja bilo koje vrste patogena, a to su Leukociti, Limfociti, Monociti, Granulociti, B-ćelije, Ćelijeplazme, T-ćelije, T-ćelije pomagači, T-ćelije ubice, T-ćelije ugušivači, Ćelije prirodne ubice, Neutrofili, Eozinofili, Bazofili, Fagociti, Makrofagi. Svi leukociti se ponašaju kao zasebni jednoćelijski organizmi.
Postoje tri vrste leukocita:
Granulociti, koji obuhvataju 50 do 60 odsto svih leukocita. Dalje se dele na tri vrste: neutrofile, eozinofile i bazofile. Granulociti su ime dobili po tome što sadrže granule. U zavisnosti od vrste ćelije, granule sadrže različite hemikalije.
Monociti čine 7 odsto svih leukocita i na kraju postaju makrofagi.
Limfociti obuhvataju 30 do 40 odsto svih leukocita. To su bela krvna zrnca od ključnog značaja za imuni sistem. Postoje dve vrste limfocita – B limfociti (B ćelije) i T limfociti (T ćelije).Oni koji sazrevaju u koštanoj srži zovu se B ćelije, a oni koji sazrevaju u timusu – T ćelije.
Krećući se kroz telo limfociti su u potrazi za stranim ćelijama. B ćelije koriste antitela da bi locirali bakteriju, dok se T ćelije bore protiv nje.
Kad dođe do kontakta sa npr. bakterijom, B limfociti se ubrzano množe i oslobađaju velike količine antitela. Na taj način učestvuju u svom imunom odgovoru.
T limfociti imaju zadatak da pronađu i unište ćelije koje su kontaminirane (parazitom, virusom). Postoje dve vrste T ćelija. Ćelije ’’ubice’’ i ćelije ’’pomagači’’. ’’Pomagači’’ identifikuju postojanje patogena i dižu ’’uzbunu’’, posle čega dolaze ćelije ’’ubice’’ I deluju protiv stranog tela.
Ova reakcija se dešava iz razloga što strane ćelije odaju svoj položaj uzrokovano time što poseduju abnormalne (sa aspekta tela domaćina) proteine na spoljašnjoj površini svojih membrana. Kada ’’pomagač’’ dođe u dodir sa abnormalnim ćelijskim proteinom, ispušta limfokine koji kasnije indukuju razvoj, razmnožavanje, kretanje i aktivnost ćelija ‘’’ubica’’.
DOK JE IMUNITET NENARUŠEN NE RAZVIJA SE NI AIDS, NI KANCER, NITI JEDNA DRUGA LETALNA ILI LATENTNA BOLEST (HERPES SIMPLEX ILI HERPES ZOSTER…).
KLJUČ SVEGA JE DA OMOGUĆIMO ADEKVATNE OKOLNOSTI I SUPLEMENTACIJU (NATRIJUM ASKORBAT, EHINACEA…) IMUNOM SISTEMU DA BI MOGAO NEOMETANO I TEMELJNO DA FUNKCIONIŠE.
LIPOSOMALNI NATRIJUM (SODIUM) ASKORBAT
i čudesna snaga njegovog delovanja
Treba znati da kad god se ovde upotrebi reč „Vitamin C“, to se odnosi isključivo na Natrijum askorbat, bilo u prahu ili u njegovom Liposomalnom obliku (u uljnom obliku).
Vitamin C (bilo kao Askorbinska kiselina ili Natrijum askorbat) spada u najpoznatije vitamine. Većina životinja (osim primata) sama stvara u telu Vitamin C, dok čovek to ne može i zato mora da ga uzima oralno u obliku Natrijum askorbata bilo u prahu ili u liposomalnom obliku. U prahu, lako je rastvorljiv u vodi a nerastvorljiv u mastima. Hranjive supstance rastvorljive u vodi, poput vitamina C, teško prolaze kroz barijeru koja prekriva ćelijske opne, a koje se sastoje od jednake dvoslojne baze (belančevine i lipidi) kao i liposomi. Ova barijera kontroliše šta ulazi u ćelije, te šta izlazi iz njih. Budući da je liposomalni Vitamin C, (kombinacija suncokretovog lecitina i Na askorbata) napravljen na istoj bazi kakvu imaju ćelijske opne, on prolazi kroz ćelijske zidove mnogo efikasnije od Vitamina C koji nije obložen liposomima. Zato je Liposomalni Vitamin C delotvorniji od ostalih oblika uzimanja ovog vitamina.
Delovanje Vitamina C je, pored dr Linusa Paulinga, najviše istraživao dr Ewan Cameron, škotski lekar, kasnije saradnik dr Paulinga.
Vitamin C i kancer
Njegova istraživanja su pokazala da se kancer može pobediti samo jačanjem prirodnog imunog mehanizma samog tela – nema lečenja spolja, a za to je, pre svega, neophodan Vitamin C. To se poklapa sa terapijom od 10 grama dnevnog unosa Vitamina C koju je sprovodio dr Linus Pauling na drugom kraju sveta.
Dr Cameron je shvatio da je dr Pauling, svojim istraživanjima, ustanovio da Vitamin C može biti izuzetna pomoć kod pacijenata sa kancerom i da osobe koje koriste hranu bogatu Vitaminom C smanjuju opasnost od pojave kancera dojke, prostate i debelog creva.
Zajedno su došli do zaključka da je Vitamin C (Na askorbat) neophodan u formiranju kolagena, glavnog hranidbenog materijala kože, ligamenata, kostiju, diskova u kičmi, tetiva … Visoke doze su se pokazale kao glavni faktor u procesu zarastanja rana, bilo od opekotina, posekotina, hirurških intervencija, uganuća – istegnuća i lomljenja kostiju. Takođe je izuzetno važan za zdravlje očiju, i mnogi stručnjaci veruju da čak i malih 1.000 mg Vitamina C dnevno, u obliku liposomala može da zaustavi kataraktu. Sudeluje u ćelijskom posredovanju, znatno povećava proizvodnju belih krvnih zrnaca i antitela – najvažnijih boraca protiv infekcija.
Posebno je značajna uloga Vitamina C u proizvodnji (biosintezi) vlastitog INTERFERONA, antitela koje oblaže telo ćelije ne dozvoljavajući ulazak virusa u ćeliju.
Vitamin C i kardiovaskularni problemi
Utvrdili su, takođe, da Vitamin C reducira rizike od kardiovaskularnih bolesti podižući nivo HDL-a (dobrog holesterola), smanjujući krvni pritisak i sprečavajući proces koji masnoće u arterijama pretvara u plak. Osim toga, smanjenjem oksidativnog stresa štiti arterijske zidove, posebno koronarne arterije koje su pod najvećim stresom.
Poznata je uloga Vitamina C kao antihistaminika, odnosno, da smanjuje upalna stanja povezana s prehladom, groznicom, alergijama i gripom a uz to izuzetno pojačava delovanje belih krvnih zrnaca u obrani organizma. Apsolutno podiže imunitet.
Istraživanja lekara nutricionista, doktora Ernesta Krebsa, doktora Dina Burka (SAD), i drugih, dovela su do zaključka da:
“U telu ništa ne može da se izleči bez dovoljno vitamina C “
Ispitivanja su pokazala da je apsorpcija vitamina C mnogo bolja ako se uzima višekratno u toku dana u manjim dozama nego u jednoj megadozi.
Proučavajući preko 300 slučajeva trudnoća u kojima se koristio C vitamin, otkriveno je da su potrebni nivoi hemoglobina bili lakši za održavanje i retki su bili grčevi i strije, međica je bila elastičnija, a sam porođaj brži i bezbolniji. Otkrio je i da nije tačna tvrdnja da uzrokuje bubrežne kamence, upravo suprotno, eliminiše infekcije i zastoj urina te time eliminše glavni razlog nastanka kamenaca. Vitamin C deluje i kod šoka i stresa, jer stanja šoka i stresa uzrokuju osiromašenje sadržaja Askorbinske kiseline u plazmi. C vitamin davan dijabetičarima pomoći će u zaceljivanju rana, a reguliše i holesterol te održava mozak zdravijim, bistrijim i sa puno boljom memorijom.
Posebno treba naglasiti da Vitamin C štiti od zračenja. Slabo se izveštava o širenju radijacije iz Fukošime, pa se misli da opasnosti nema, no radijacija se morskim strujama proširila okeanima, a još 2011. je objavljeno da je radijacija iz Fukušime vazdušnim strujama, u roku od dve nedelje nakon nesreće, prošla celom Severnom hemisferom. Prema istraživanjima, delovanja izloženosti radijaciji se mogu drastično smanjiti konzumacijom visokih doza Vitamina C.
Liposomalni Vitamin C se pokazao vrlo efikasan u rešavanju najtežih problema:
Izuzetno je siguran i efikasan kod pacijenata s rakom
Toksini iz okruženja oštećuju ćelije i unutarćelijske organele i dovode do promenjenog ćelijskog metabolizma i genetske mutacije. Vitamin C ima snažna antioksidativna svojstva koja štite od oksidativnog stresa koji, inače, menja unutarćelijske organele i genetske mutacije. Visoke doze Vitamina C su još važnije kada velike kancerozne izrasline već postoje u telu. Oralni unos liposomalnog Na askorbata, neće izravno napasti rak, ali pomaže da imunološki sistem bude jak i stabilizuje ga da uništiti rak.
Takođe, deluje u sprečavanju hroničnih upala koje omogućavaju mutiranim ćelijama da se razviju u brzorastuće kancerogene tumore. Preporuka je i obavezno uzimanje Magnezijuma, najbolje u obliku Magnezijum hlorida, jer sudeluje u preko 300 enzimskih procesa i pojačava delovanje Vitamina C.
To nikada ne treba koristiti kao jedinu terapiju protiv raka već kao dodatak u kombinaciji s punopravnim naturopatskim protokolom (sirova hrana, pre svega sveže ceđeni sokovi od povrća, hladno ceđena ulja, bez mlečnih proizvoda, bez mesa i mesnih proizvoda, bez bilo kakvog šećera, bez fermenata kao što su zreli sirevi, alkohol, sirće…)
Tretiranje raka probavnog trakta, od usta do debelog creva: Dve čajne kašikice liposomalnog Natrijum askorbata staviti u 1 dl vode i ovakvu mešavinu piti četiri do šest puta u toku dana. Direktno deluje na tumore celom dužinom probavnog trakta.
Šta se događa kada C vitamin uđe u ćeliju raka?
Doktor Hugh Riordan, rutinirano je proveravao količinu Vitamina C u krvi hroničnih bolesnika. Otkrio je da svi imaju iznimno male količine Vitamina C u krvi. Pacijenti s kancerogenim obolenjima imali su redovno najmanje količine Vitamina C. U poredio je svoja merenja s merenjima drugih lekara i zapazio iste uzorke, svi oboleli od raka i tumora imali su tek tragove Vitamina C u krvi. Ćelije raka su negativno uticale na količinu Vitamina C, smanjujući u zdravom tkivu Vitamin C pre nego bi ga napale i pretvorile u bolesno, kancerogeno tkivo. Izvlačenjem Vitamina C iz tela, rak je sprečavao imunološki sistem da se bori protiv bolesti. Ako se velike količine Vitamina C akumulišu u ćelijama raka, Vitamin C će u njima postati pro-oksidans koji će odreagovati sa ćelijskim metalima; bakrom i gvožđem. Ova hemijska reakcija proizvodi velike količine Hidrogen peroksida, koje tada ubijaju ćelije raka izazivajući ćelijsku smrt – apoptozu.
Vitamin C i LEUKEMIJA
“Može se reći da bez teškog biohemijskog skorbuta, leukemija može biti i relativno benigna bolest”, zapisao je dr Irvin Stoun još 1966.
Dr Stoun je hipoaskorbemiju video i kod osoba obolelih od leukemije, što ga je navelo na zaključak da se velikim dozama Vitamina C može tretirati i ova bolest.
“Leukemija nije jedna bolest već kombinacija neoplastične bolesti krvi i teškog biohemijskog skorbuta. Skorbut se može ispraviti samo velikim dnevnim dozama Askorbinske kiseline (iz voća i povrća) ili Natrijum askorbata u prahu, odnosno, sada i liposomalnim oblikom vitamina C. Tajna je da treba upotrebiti 25 do 100 grama (25000 do 100 000 miligrama) ili više askorbata dnevno (četiri puta manje kad je liposomalni vitamin C u pitanju) koji se podeli u četiri do šest doza i daje oralno ili intravenozno ili u kombinaciji (liposomalni, isključivo oralno). Olakšanje od skorbutnog tereta daće pacijentu šansu da se organizam izbori sa neoplastičnim procesom”.
Koji je najbolji način unosa Vitamina C?
Konačno, i objašnjenje zašto se inzistira baš na liposomalnom obliku Vitamina C. Poznato je da postoje tri oblika Vitamina C: Natrijum askorbat, Kalcijum askorbat i Kalijum askorbat. Askorbinska kiselina (farmaceutska) nije Vitamin C već samo jedan njegov deo, sa izuzetno kiselim Ph faktorom (ispod 3). Za Kalcijum askorbat se smatra da može uzrokovati formiranje kalcifikata u organizmu, Kalijum askorbat se pominje samo teoretski kao pripadnik grupe, tako da se ovde razmatra delovanje liposomalnog Natrijevog askorbata, trenutno najefikasnijeg oblika Vitamina C na svetu.
Liposomi su maleni, „nano-veličine“, u masnoćama topivi transporteri za unošenje hranjivih materija u ćelije. Liposomalni Natrijum askorbat se formira tako da se u izuzetno jakom blenderu sjedine čestice Natrijum askorbata i Lecitina („DietFood“ koristi isključivo izvorni suncokretov lecitin iz uljara) a zatim se u ultrasoničnoj kadi, svaka čestica Natrijum askorbata kapsulira unutar čestica lecitina. Sastav lecitina je vrlo sličan sastavu ćelijske membrane i vrlo lako prolazi tu membranu i unosi Natrijum askorbat (Vitamin C) direktno u ćeliju.
Liposomalni vitamin C se organizmu prikazuje kao telesna ćelija tako da prolazi probavnu barijeru i dostavlja nutritijente izravno u krvotok. To omogućava stopu apsorpcije više od 95%, čime je ćelija „okupana“ Vitaminom C. Neki stručnjaci ukazuju da je liposomalni Vitamin C znatno superiorniji u odnosu na intravenski unos koji se obavlja najčešće u bolnicama i klinikama alternativne medicine. Iako je delotvoran to je ipak prilično skup postupak.
Ponešto o pojmu „pravih“ liposoma
Veličina liposomalnih čestica igra važnu ulogu u njegovoj sposobnost da zadrži najveću moguću količinu Vitamina C. Ispravna veličina trebala bi biti između 100 i 400 nanometara.
Najbolji nosač za liposomalni Vitamin C je fosfatidilkoline (PC) – koji pomaže da se liposomi drže zajedno. Idealni raspon bi trebao biti između 250-500 mg po dozi liposomskog Vitamina C. Ovo bi trebalo biti dobijeno iz ne-GMO suncokretovog ili soja lecitina.
Ispitivanja pokazuju da se liposomalni Vitamin C može koristiti i u tretmanu šizofrenije, gde se i inače koriste vitaminske megadoze, ukoliko se zajedno daju velike količine Vitamina C i Nijacina (Vitamina B3). Kod ovakvih pacijenata “receptivna“ mesta u mozgu mogu biti zasićena endogeno stvorenim halucinogenima ili šizomimetičkim metabolitima, tako da Vitamin C može delovati istiskivanjem ove halucinogene molekule i zauzimanjem njenih receptivnih mesta. Ali, za ovu namenu se moraju davatiti samo velike doze, kao i kod narkomana. Uobičajeno kliničko davanje od nekoliko grama Vitamina C, zajedno sa kompleksom megavitamina, nije dovoljno za ovu namenu, pa će i pravi rezultat izostati.
Tipični protokol za liposomalni Vitamin C
Za osobe bez posebnih simptoma – kao preventiva, 4 do 8 grama dnevno je optimum. Jednostavno, uzmete 1 kašičicu 1 do 2 puta dnevno, ili jedan čep (ukupne mase 9 – 10 grama, što je blizu 2 grama čistog Vitamina C) jedanput dnevno.
Aktivni sportisti i radnici na teškim fizičkim poslovima trebali bi da uzimaju duplo veće doze.
Kod teških oboljenja kao što je poslednja faza infekcija, kancer, srčani problemi, preporuka je 8 do 10 grama dnevno, odnosno, 4 čepa dnevno.
Sa liposomalnim Vitaminom C, preporuka Dr. David Jockersa je da se krene sa gornjim preporučenim dozama i prati reakcija organizma, kao na primer: variranje pritiska, vrtoglavica, mučnina, opstipacija (zatvor) ili proljev, pa ako se pojavi nešto od toga, pređe se na nižu granicu i dalje prati reakcija.
Ima li kakvih komplikacija kod korišćenja Vitamina C?
Jedan od kontraindikacija za upotrebu Vitamina C je nedostatak glukoza-6-fosfat-dehidrogenaze (G6PD). Ovo je nasledno stanje u kojem pojedinac nema G6PD enzim. G6PD pomaže telu da funkcioniše normalno i vrlo visoke doze Vitamina C, bilo intravenozno ili visoke doze liposomalnog Vitamina C, imaju mogućnost uzrokovanja hemolitičke anemije.
Napomena: Nedostatak G6PD je iznimno retka situacija – ali uvek treba biti ispitana, posebno, pre intravenoznog uzimanja visokih doza Vitamina C.
Ostale kontraindikacije mogu uključivati alergene na liposomalna jedinjenja, kao što su suncokretov lecitin. Trudnice, mala deca i osobe koje uzimaju lekove za razređivanje krvi trebaju koristiti manje doze. Uvek je poželjno da pre početka uzimanja većih količina Vitamina C, to raspravite sa svojim lekarom – i ako većina lekara ima vrlo malo iskustva s ovim vidom terapije.
Osobe sa viškom gvožđa u organizmu treba da razumeju da Vitamin C povećava apsorpciju gvožđa u telu, posebno u srcu gde to može uzrokovati probleme. Razina feritina ne bi trebala biti više od 150 mikrograma za žene i 250 do 300 mikrograma za muškarce. Ako vam je razina iznad toga, savetujte se sa lekarom ali u svakom slučaju, nakon ili pre uzimanja liposomalnog Vitamina C, nemojte uzimati hranu bogatu gvožđem, kao što je meso, jetrica i sl.
Napominjemo da se sve ovo odnosi na Liposomalni vitamin C firme „DietFood“, jer jedino taj Liposomalni vitamin C sadrži samo tri elementa: Natrijum askorbat, originalni suncokretov lecitin iz uljare (ne granulirani) i vodu pročišćenu reverzibilnom osmozom. Nema nikakvog konzervansa i zato mu je rok trajanja kratak ali zato je i najefikasniji Liposomalni vitamin C na svetu.
NJENO KRALJEVSKO VELIČANSTVO EHINACEA
Ehinacea je poreklom je iz Severne Amerike i oduvek se koristila za poboljšanje prirodnih odbrambenih mehanizama organizma. Još od 1700. godine američki starosedeoci su je koristili protiv ujeda zmija, insekata, za zarastanje rana i jačanje organizma.
KAKO EHINACEA DELUJE?
Danas se zna da lekovite supstance iz biljaka Echinacea purpurea i Angustifolia utiču na povećenje broja leukocita i stimulaciju fagocitoze, tj. povećavaju produkciju T-limfocita i migratornu sposobnost leukocita. Utiču i na povećanje kapaciteta fagocitoze. Fagocitoza je proces kojim ćelije našeg imunog sistema (makrofage) uništavaju infektivne agense (bakterije) na mestu zapaljenja. Ehinacea indukuje T4, T8 limfocite, interleukin 2 i interferon gama.
Aktivni sastojci iz ove biljke stimulišu nespecifični imuni odgovor koji predstavlja glavnu barijeru protiv virusa najčešćih izazivača prehlade i gripa. Aktivni principi izolovani iz ove biljke (ehinakozidi, ehinaceini, flavonoidi, etarska ulja, tanini, proteini, vitamini A, C i E, polisaharidi) deluju kao imunostimulator (dovode do povećanja produkcije interferona jedinjenja odgovornog za odbranu u prvom redu protiv virusa), ublažavaju simptome postojeće infekcije, deluju protektivno i ubrzavaju izlečenje. Takođe, deluju bakteriostatički na nekoliko vrsta stafilokoka, streptokoka i pojedinih gljivica.
Prema navodima nekih laboratorija Ehinacea blokira hijaluronidazu, enzim koji proizvode bakterije streptokoke, stafilokoke, pneumokoke i dr. i koji oštećuje ćelijsku opnu i omogućava prodor bakterijama i virusima u ćeliju.
Hemijska analiza ove biljke potvrdila je prisustvo jedinjenja zaslužnih za sva njena lekovita svojstva. Najznačajniji su ehinacein B i ehinakozid, koji podstiču stvaranje antitela, i arabinogalaktan, koji podstiče odbrambene ćelije da uništavaju štetne mikroorganizme.Ovaj proces je veoma značajan i to je tzv. nespecifični imuni odgovor. Zahvaljujući ovakvom dejstvu Ehinacea pored toga što pojačava imunitet, skraćuje trajanje i ublažava simptome bolesti.
Najnovijim studijama dokazano je da aktivni principi aktiviraju i vrstu limfocita poznate kao ćelije ubice koje mogu da unište pojedine ćelije tumora i ćelije inficirane virusom tj. oslobađaju imunomedijatore i tumorski nekrozne faktore…
LEKOVITI SASTOJCI
Lekovita svojstva pokazuju tri vrste ehinacee: (Echinacea purpurea, Echinacea angustifolia I Echinacea pallida). Ove vrste sadrže u različitim odnosima: fenolkarbonske kiseline i depsidne kiseline: kafenu, hlorogensku i dikafeoilhinu kiselinu; estre kafene ivinske kiseline i ferulinske i vinske kiseline. Prisutni su i estri šećera i kafene kiseline – ehinakozidi; ehinacein, nezasićena, alifatična jedinjenja: amidi, izobutilamidi (od njih imamo osećaj peckanja u ustima), polienske kiseline…
KADA SE PREPORUČUJE UPOTREBA EHINACEE?
Danas se najčešće preporučuje primena preparata ehinacee preventivno i kao dopunska terapija kod prehlade, nazeba i dugotrajnih infekcija respiratornih organa i urinarnog trakta. Spoljna upotreba ehinacee se preporučuje kod ulceracija kože i za terapiju rana koje sporo zarastaju.
Ehinacea može pomoći:
– Smanjuje osetljivost i podložnost na prehlade, grip i zapaljenje grla. Najefikasnija je kada počnete da je uzimate na prvi znak prehlade, gripa ili grlobolje. Ukoliko su se ove bolesti već razvile, ehinacea pomaže da simptomi budu manje intenzivni i da brže dođe do ozdravljenja.
– Protivu ponovnih respiratornih infekcija kao sto su bronhitis, sinuzitis, grlobolje izazvane streptokokama, i zapaljenja uha. Pošto biljka podstiče imuni sistem, pomaže u borbi protiv hroničnih bolesti gornjih respiratornih organa.
– Pomaže protiv gljivičnih vaginalnih oboljenja i gljivičnih infekcija urogenitalnog trakta. Što se tiče gljivičnih oboljenja ehinacea stimuliše proizvodnju belih krvnih zrnaca koje uništavaju gljivice. Kod urinarnih infekcija preporučuje se i veći unos tečnosti.
– Potpomaže zaceljivanju rana i protiv kožnih infekcija, uključujući kožne čireve, opekotine, posekotine i ogrebotine. Kao prirodni antibiotik i borac protiv infekcija, ehinacea ubrzava zaceljivanje svih vrsta iritacija kože uključujući ekceme i herpes infekcije. Može se nanositi kao melem na kožu kombinujući sa uzimanjem preparata ehinacee koja ujedno jača imuni sistem.
– Izgrađuje imunitet tokom tretmana protiv raka kao što ima i moguće zaštitno dejsto u prevenciji nekih formi raka.
– Ova biljka ima posebno izraženo antibakterijsko delovanje kod ubrzanog zarastanja rana i pomaže stvaranju vezivnog tkiva.
– Ehinacea se pokazala delotvornom kod čestih infekcija koje se zaleče antibioticima, ali se ponovo vraćaju, kao što je u slučaju ponovljenih infekcija grla, disajnih puteva, uha…
– Uspešna je i kod lečenja gingivitisa, odnosno upale desni, kao i kod paradontoze. Preporučuje se i za lečenje afti, gljivičnih infekcija usta i creva.
– Stimuliše jetru i bubrege u procesima detoksikacije, dok se u preventivnom smislu savetuje kod bronhitisa i oboljenja prostate.
– Ehinacea je moćan antioksidans i deluje na kancerogene ćelije, odnosno uništava ih. Sa vitaminom C (naročito lipozomalnim Na-askorbatom koji ima duži period razgradnje) imaju sinergističko dejstvo, odnosno dejstva im se međusobno pojačavaju.
Biljni lek ehinacea odličan je dodatak ishrani za ljude slabijeg imuniteta, sklone prehladama i virusnim oboljenjima, otkrila je studija Univerziteta Cardiff, sprovedena na 750 ljudi. Ehinacea se obično uzimala kao tinktura (ili u kapima), a ta lekovita biljka smanjuje rizik od virusnih oboljenja za više od 60 odsto, piše Daily Mail.
Takođe, naučnici su otkrili da ehinacea može smanjiti simptome i skratiti trajanje bolesti. Učesnici studije su tri puta na dan tokom četiri meseca pili kapi Ehinacee pomešane sa malo vode/čaja/soka. Rezultat je bio gore pomenuti procenat uspešno saniranih tegoba.
– Echinacea sprečava i povratak infekcije, a iznenadila nas je delotvornost te biljke u vezi sa jačanjem imuniteta – rekao je idejni tvorac i mentor studije, profesor Roland Schoop.
TINKTURA od ehinacee je dodatak ishrani za poboljšanje aktivnosti imunog sistema.
Ovaj dijetetski suplement nije namenjen deci mlađoj od 2 godine.
Nije poznata interakcija ehinacee sa drugim lekovima.
Kafa, cigarete, slatke namernice i sokovi, mleko i mlečni proizvodi SMANJUJU SNAGU DELOVANJA EHINACEE! STOGA IH TREBA IZBEGAVATI!
Tinktura se može uzimati nezavisno od obroka. Nije poznato toksično dejstvo suplementa tokom trudnoće i dojenja. Ako ste uzeli više tinkture nego što je bilo potrebno, ne brinite, nije bilo prijavljenih slučajeva predoziranja.
Napomena:
Ako neko od korisnika ima religijsku ili emotivnu averziju prema alkoholu, neka svoju dozu (određeni boj kapi tinkture namenjen trenutnoj konzumaciji) uklapa u vruću vodu ili čaj i alkohol će u vidu pare napustiti jedinjenje (ispariti) jer je tačka ključanja etil alkohola 78,37°C.
Hvala Milanu Nikoliću na dobrom tekstu.
Korisni saveti i melemi na linku : https://tetkasaveta.wordpress.com/2014/02/01/melemi/
Uskoro melem za jačanje imuniteta.
Vaša tetka Saveta 🙂
Tetka Saveta 